naslovna  |  Aktuelno  |  Prevencija karcinoma grlića materice – sprečimo nove i drugačije posledice kovida 19
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Aktuelno

27. 01. 2021. | 

Prevencija karcinoma grlića materice – sprečimo nove i drugačije posledice kovida 19

Od naučne pretpostavke do dokaza put je dug. Potrebno je vreme za svako istraživanje, studije, analize, eksperimente, testiranja. Koliko su virusi, a posebno kovid 19, naneli štete našem zdravlju, otkrivaće se u godinama pred nama, paralelno sa traženjem lekova protiv njihovog delovanja.

U Evropskoj nedelji borbe protiv karcinoma grlića materice, umesto zastrašujućih brojeva i upozorenja, pitamo se da li će u narednim godinama pandemija kovida 19 ostaviti posledice – posredno otvarajući vrata karcinomu grlića materice.

Pre mnogo godina Nobelovom nagradom je potvrđen naučni dokaz o povezanosti humanih papiloma virusa s karcinomom. Sad već svi znamo da jedan virus ima svoje familije, mutacije. Tako je i sa humanim papiloma virusom. Smatra se da nisu svi onkogeni, tj. da nisu svi u direktnoj vezi s karcinomom. Nauka je identifikovala koji jesu.

Imunosistem je najvažnija odbrana od virusa. Važno je naglasiti značaj kako opšteg tako i lokalnog imunosistema specifičnog za svako tkivo. Oslabljen imunosistem ne pruža adekvatnu barijeru virusu koji napada. I tu dolazimo do našeg pitanja – da li možemo da pretpostavimo da će godina za nama, godina borbe sa kovidom 19, ostaviti posledice u povećanom riziku od bolesti oslabljenog imuniteta, aktivnosti humanog papiloma virusa i rizika za nastanak premalignih i malignih lezija na grliću materice?

Iako je rano govoriti o tome, u planu su studije koje bi se bavile istraživanjem vezanim za eventualno delovanje infekcije SARS-CoV-2 na reproduktivni sistem žene (bez predznaka bilo kakvih pretpostavki u bilo kom pravcu). To je poseban izazov, budući da je delovanje virusa preko niza patogenetskih mehanizama potvrđeno na mnogim organima čoveka dominantno kroz poremećaje funkcije. Takođe, postoje naznake o potencijalnim studijama koje bi se bavile uticajem infekcije SARS-CoV-2 na infekciju HPV-om, objašnjava nam dr Biserka Vukomanović Đurđević, docent Medicinskog fakulteta VMA, specijalista patologije Vojnomedicinske akademije, koja se poslednjih 19 godina intenzivno bavi problematikom displazija i karcinoma grlića materice.

Dometi savremene patologije su veliki. Mikroskopske analize, dijagnostičke i prognostičke, daju najvažniju informaciju ginekologu o daljem tretmanu pacijentkinja. Molekularna patologija omogućava savremen, povoljan personalizovan medicinski tretman.

Iako kod teških stanja svi volimo da verujemo da u medicini dva plus dva nisu četiri, i da, ako nema leka, ima čuda, specijalisti patologije često pogledom u mikroskop vide budućnost pacijenta. Da li patohistološka analiza utvrđuje stepen oštećenosti tkiva, vrstu displazije, i da li je virus za to odgovoran, objašnjava nam doc. dr Biserka Vukomanović Đurđević, koja je proučavala prognostički značaj više imunohistohemijskih parametara i primenu savremenih kompjuterskih analiza u proceni težine displazije epitela grlića materice.

Patologija je u poslednjoj deceniji posebno napredovala u pogledu mogućnosti analize tkiva grlića materice. Postoje specifične metode kojima posebno edukovan patolog može definisati u kom stepenu je narušena ravnoteža u sazrevanju ćelija grlića materice i njihovom nesvrsishodnom umnožavanju: imunohistohemijske metode „surogat-markera" kojima se dokazuje infekcija humanim papiloma virusima (ekonomski dostupnija u odnosu na druge metode); imunohistohemijske metode koje determinišu potencijal umnožavanja premalignih ili malignih ćelija grlića, odnosno brzinu i način napredovanja bolesti; imunohistohemijske metode koje otkrivaju stanje apoptoze, takozvane programirane ćelijske smrti, kaže naša sagovornica.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut" objavio je podatke Registra za rak iz 2018, koji pokazuju da je te godine 1.057 žena obolelo a 427 preminulo od te maligne lokalizacije. Objavili su i procenu Međunarodne agencije za istraživanje raka da su žene u Srbiji i Litvaniji – sa stopom obolevanja od 18,7 na 100.000 – na trećem mestu u Evropi posle Crne Gore i Rumunije. Mogu li da budu drugačije procene za godinu u kojoj je vladala pandemija?

Ako se uzmu u obzir okolnosti, bilo je mnogo stresa, napora, strahova i izazova koji potencijalno smanjuju snage našeg organizma za odbranu od patogenog delovanja HPV-a na epitel grlića materice. Takođe, u vreme pandemije mnoge od nas su se iz objektivnih razloga teže odlučivale za preventivne preglede grlića materice, odgovara naša sagovornica. Uz izuzetno veliki broj pacijentkinja kojima je pomogla dijagnostikujući bolesti grlića, ona je u svojim naučnim istraživanjima aktivno tražila uzroke nastanka malignih bolesti grlića materice i u okviru toga uzročno-posledičnu povezanost između humanog papiloma virusa i karcinoma i displazija grlića materice. Težište njenih naučnih istraživanja je izučavanje novih prognostičkih faktora kod pacijentkinja s displazijama grlića materice u Srbiji. 

Do ovoga se dolazi razgovorom s pacijentkinjom u vremenu saopštavanja dijagnoze, kada patolog i dobija priliku da pruži podršku i ohrabri i motiviše pacijentkinju za dalje lečenje savremenim medicinskim procedurama. Nažalost, i u vreme intenzivnog i otvorenog protoka informacija, sa većom informisanošću o uzrocima bolesti grlića materice, dame  neretko zapostavljaju preventivne preglede, kao i osnovne mere zaštite tokom seksualnih odnosa.

Pandemija nas je naučila da maska na licu može spasti život – primena kondoma, dugoročno gledano, ima istu takvu funkciju. Odmor, adekvatna ishrana i fizička aktivnost su takođe mere odbrane od patogenog delovanja HPV infekcije na grlić materice, naglašava doc. dr Biserka Vukomanović Đurđević, koja je učestvovala u medijskim kampanjama s timom Vojnomedicinske akademije, i dodaje da patohistološka analiza otkriva posledicu i jedan od uzroka, kao i putokaz za izlečenje.

Važno je da i u uslovima pandemije ne zapostavljamo brigu o reproduktivnom zdravlju, i da, poštujući sve epidemiološke mere, ne odlažemo posete ginekologu.

Vest je preuzeta sa sajta rts.rs