naslovna  |  Aktuelno  |  Karcinom pankreasa – sve češći i jedan od najagresivnijih
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Aktuelno

14. 01. 2022. | 

Karcinom pankreasa – sve češći i jedan od najagresivnijih

O karcinomu pankreasa do sada se nije mnogo govorilo, ali sada postoje otkrića koja pokazuju da ova bolest može biti surova: ne bira godine, ima brz tok i često ne daje simptome u početnoj fazi.

Zašto se javlja, postoji li prevencija i kako se leči, u današnjoj emisiji RTS Ordinacija otkrio je prof. dr Mlađan Protić, hirurg iz Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

Zbog sve veće učestalosti raka pankreasa, Mlađan Protić smatra da će ova tema biti sve više zastupljena.

Na RTS.rs možete pogledati video.

„Karcinom pankreasa je u konstantnom porastu i kod nas i svuda u svetu. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Batut, oko 1.400 bolesnika u Srbiji oboli od karcinoma pankreasa godišnje, a umre oko 1.200. Prema tim podacima po frekvenci javljanja, karcinom pankreasa je u Srbiji negde na sedmom mestu i kod muškaraca i kod žena, a po umiranju je na četvrtom mestu, što je vrlo visoko“, precizirao je dr Protić o kakvoj je nemiloj statistici je reč.

Gde boli kada je pankreas u problemu

Ako postoji problem sa pankreasom, tada stomak može boleti i levo i centralno i desno nešto iznad pupka, u zavisnosti od lokalizacije patološkog procesa.

Doktor Protić ističe da se dešava da kod nekih akutnih upala pankreatitisa i hroničnih promena se najčešće opisuje „pojasni bol“, čak bol koji vrlo često „zrači“ u leđa, jer je praktično pankreas zalepljen za leđnu muskulaturu.

Ovo objašnjava zbog čega se ljudi koji imaju problem sa pankreasom obično prvenstveno obraćaju ortopedu, fizijatru, u pokušaju da reše problem. Gost Ordinacije ukazuje da se nekada ovako izgubi dosta vremena, jer se na problem sa pankreasom najčešće i ne sluti. Upravo je zato važno prepoznati simptom.

„Praktično, bol u leđima je vodeći simptom karcinoma pankreasa kad je lokalizovan u predelu srednjeg dela tela pankreasa. Simptomi raka pankreasa zavise od lokalizacije“, istakao je profesor.

Kada je reč o uzrastu tipičnih bolesnika od karcinoma pankreasa, dr Protić kaže da je u principu ovo bolest starije životne dobi, mada se sve češće sreće i kod mlađih osoba.

„Tipičan bolesnik koji boluje od karcinoma pankreasa ima oko 70 godina, a svega 20 odsto obolelih imaju manje od 60 godina“, rekao je, naglasivši da je ovaj tip karcinoma jedan od najagresivnijih.

Ukoliko se analiziraju faktori rizika za nastanak karcinoma pankreasa, uvek se posmatra i genetski faktor, a pritom se misli na to da su od ukupno obolelih, u 5 do 10 odsto slučajeva u pitanju nasledne forme bolesti pankreasa.

„Npr. veoma često se spominje tzv. dojka: ovarijum kancer sindrom koji je povezan sa mutacijom gena brka 1 i brka 2", a posebno mutacija tog gena brka 2“, kaže dr Protić i dodaje da je zato „jako bitno da se i karcinom pankreasa ispita na taj gen, jer postoji poseban lek koji se može davati“.

Spomenuo je još i jednu zaista retku formu bolesti, tzv. Pojcjegersov sindrom koji se karakteriše pojavom polipa u želucu i tankom crevu kod mlađih ljudi i verovatnoća da će ti bolesnici dobiti karcinom pankreasa za života je oko 44 odsto, što apsolutno nije malo, skreće pažnju na ovu pojavu sagovornik Ordinacije, koji kaže kaže da bi bolesnici sa ovim sindromom trebalo da s vremena na vreme prekontrolišu i svoj pankreas.

Dodaje da su neki tumori debelog creva, odnosno rak debelog creva, poznat kao Linčov sindrom, povezani i sa rakom pankreasa, tako što oni koji imaju ovaj sindrom imaju povećanu verovatnoću za nastanak karcinoma pankreasa.

Od genetskih predispozicija važno je obratiti pažnju i na familije u kojima neko od članova ima maligni melanom, odnosno tumor nastao od mladeža, kao i oni koji imaju više od 50 mladeža na telu, jer oni takođe imaju povećanu verovatnoću za nastanak karcinoma pankreasa.

Dr Protić je naglasio da osobe koje imaju ova oboljenja, pa čak i oni koji imaju te genetske promene, npr. brka 2 mutaciju, ne znači da će oboleti od karcinoma pankreasa,ali naglašava da je predostrožnost dobrodošla.

Pušenje i pasivno pušenje kao rizici – poznato je da bolesnici koji puše više od 15 godina su rizičniji za nastanak karcinoma pankreasa. Takođe je interesantno da nakon što se ostavi pušenje, 10 godina kasnije, bivši pušači dolaze na isti nivo rizika kao i nepušači. Dakle, da bi se proces „vratio“ unazad, potrebno je 10 godina, navodi dr Protić.

Iako alkohol ne utiče direktno na nastanak karcinoma pankreasa, utiče posredno preko nastanka hroničnog pankreatita.

„Hronična upotreba alkohola kod nekih konzumenata dovodi do pojave hroničnog pankreatitisa koji ustvari predstavlja prekancerozu, odnosno stanje koje ima veću verovatnoću da dovede do karcinoma pankreasa“, razložio je dr ovaj faktor rizika i dodao da se taj hronični pankreatitis javlja baš od prekomerne i hronične upotrebe alkohola.

„Osoba koja ima hronični pankreatitis oseća jake bolove koji se vraćaju s vremena na vreme. Ti bolovi se pojavljuju najčešće pojasno u gornjem delu stomaka, šire se pojasno i "zrače" u leđa, odnosno šire se“, pojašnjava dr Protić.

„Vremenom, kvalitetno tkivo pankreasa propada i ti bolesnici imaju sve manje enzima za varenje. Kao posledica toga oni slabe. Kasnije može nastati i dijabet. Kada destrukcija pankreasa dostigne određeni nivo nastaje dijabet kod tih bolesnika, a u zavisnosti koji organ od susednih organa zahvati, može nastati žutica, može nastati smetnja u prolaznosti hrane kroz dvanaestopalačno crevo jer je u vrlo bliskom kontaktu sa pankreasom“, precizirao je hirurg.

Profesor Protić naglašava da sumiranje dva ili više faktora dovodi do umnožavanja verovatnoće za nastanak oboljenja. Pa tako, recimo, ako je neko pušač i npr. ima prvog srodnika koji je imao rak pankreasa, verovatnoća skače do 8,2 puta za oboljevanje pankreasa, pojašnjava hirurg.

Izloženost radonu – gasu bez boje, mirisa i ukusa, koji može da se nađe u nekim podrumskim prostorijama, u nekim postrojenjima, ali ga ima i u nekim rudnicima, naročito može da bude opasan za pušače, zato je važno da onaj ko zna da je izložen radonu obrati pažnju na ovaj gas, jer može da bude vrlo, vrlo štetan po zdravlje.

Ishrana bogata mastima – Dokazano je da povećana telesna težina povećava rizik od nastanka karcinoma pankreasa, odnosno da tzv. prisustvo masnih ćelija u pankreasu može uticati na nastanak tih prekanceroznih lezija.

Upravo kao što se kod nekih ljudi pojavljuje masna jetra, tako se može zamastiti i pankreas, i to se najčešće dešava kod gojaznih ljudi, upozorava dr Protić i zato podseća na izbegavavanje transasti, margarina i loših ulja.

Nitrozamini u hrani – obično se nalaze u konzervisanim namirnicama i mesu, a zapravo je u pitanju prisustvo nitrita u ishrani koji se najčešće koristi kao konzervans. Podsetio je da se nitriti koji se tako unesu u organizmu transformišu u te nitrozamine koji od svih nabrojanih faktora rizika predstavljaju jedan od najspecifičnijih za nastanak karcinoma pankreasa.

Oni izazivaju, naravno, i druge karcinome ali za pankreas su najkarakterističniji, dovode se u vezu, tako da svakako treba izbegavati konzervisanu hranu, podvlači dr Protić.

Dijabetes – Iako dijabetes nije uvek razlog za nastanak karcinoma pankreasa, ipak postoji veza između ova dva oboljenja, i najčešće je dijabetes jedan simptom, čak neki put može biti i rani simptom karcinoma pankreasa.

„Na primer, po meni to može biti preporuka koju možemo uputiti sa ovog mesta, da bi svaki novootkriveni dijabetičar trebalo, nakon otkrivanja dijabeta u prvih godinu dana da snimi svoj pankreas, da uradi magnetnu rezonancu i da snimi pankreas, pogotovo ako su u pitanju novootkriveni dijabeti mlađih od 50 godina“, savetuje dr Mlađan Protić.

Dijagnostika raka pankreasa

Za otkrivanje karcinoma pankreasa mogu se koristiti skener i ultrazvuk, međutim dr Protić za otkrivanje ranog karcinoma pankreasa navodi samo dve metode, pozivajući se na podatak Nacionalnog kancer instituta Amerike – u pitanju su magnetna rezonanca i ultrazvuk, ali endoskopski ultrazvuk, ne ovaj transabdominalni, već onaj koji se radi tako što se proguta sonda i onda se snimi.

Te dve metode su po njima najkompetentnije za oktkrivanje ranog karcinoma pankreasa, kaže profesor Protić. Iako skener i „spoljni“ ultrazvuk (koji nije edoskopski) ne može da pokaže karcinom pankreasa u ranoj fazi, u kasnijim fazama, kada je već dijagnostikovan karcinom pankreasa smatra se da je CT dovoljna dijagnostika koja se uradi po protokolu za pankreas, dakle, onda kada se karcinom već raširio.

Ciroza jetre – oni koji imaju cirozu jetre ipak ne treba mnogo da se plaše karcinoma pankreasa, utešne su reči dr Protića za obolele od ciroze jetre: „Nije tako velika verovatnoća i ne spominju svi autori cirozu jetre kao neku preterano značajnu okolnost za nastanak karcinoma pankreasa“.

Podseća da, ipak, treba povesti računa o svim faktorima rizika, s obzirom na to da je rak pankreasa prilično agresivan i može imati loš tok i loš ishod.

Ne postoje rani simptomi bolesti, ipak ponešto može ukazivati na nju

Ono što komplikuje situaciju sa kancerom pankreasa, jeste to što ne postoji nijedan rani simptom, odnosno, kada se jave simptomi raka pankreasa to obično znači da je bolest već uznapredovala.

„Bolesnik primeđuje da su mu požutele oči, koža, vidljive sluzokože, iz 'čista mira' praktično ili im može čak prethoditi nesnosan svrab po koži“, kaže dr Mlađan Protić.

Kod žutice je karakteristično da je ona potpuno bezbolna pojava, koža postaje žuta, mokraća je tamna, stolica bela do boje bele kafe, a beonjače žućkaste.

„Naravno, tamna mokraća i sve se to može desiti prolazno, ali ako to traje duže od 3 dana, ako se ponovi nekoliko puta, znači ako ne prolazi za nekoliko dana a pri tome mora postati intenzivnija i prebojenost kože i sluzokože i prisutnost tamne mokraće i svetle stolice: to treba da probudi sumnju obavezno da se nešto događa u glavi pankreasa ili u žučnim kanalima“, posavetovao je dr Protić.

Bol – kada je zahvaćen nervni pleksus u stomaku tada je bol oštra i jaka, zrači u leđa, prilično je konstantna i nažalost kad već dođe do pojave takvog bola, to znači da je bolest već u odmaklom stadijumu, kako pokazuju naučni radovi na ovu temu.

Gubitak apetita i telesne težine – ovaj simptom je osim kod raka pankreasa karakterističan i za druge kancere, a dr Protić objašnjava: „Tad bolesnici često imaju prolive i vide u stolici komade nesvarene hrane, pogotovo mesa. Takva stolica se zove steatoreja jer je prilično masna i u principu to je ono što je karakteristično za problem sa pankreasom, ali to nije rani simptom. U sklopu ovog simptoma pojavljuje se i dijareja, odnosno proliv“.

Uz mučninu i povraćanje, nekada se javlja i opstrukcija dvanaestopalačnog creva, kada tumor pritisne dvanaestopalačno crevo, kada hrana ne može da prolazi - tada se javljaju uporna povraćanja. Praktično bolesnik sve što unese na usta, za kratko vreme ovrati.

Uvećanje jetre i žučne kese zapravo je posledica žutice i ovi simptomi se potvrđuju na ultrazvuku, ovog puta „običnom“.

Pojava tromboze i plućne embolije. Iako ovaj simptom ne deluje jasno povezano sa karcinomom pankreasa, prof. je to detaljno razjasnio: „Svaki karcinom ima neki svoj metabolizam. Za karcinom pankreasa je tipičan taj migratorni flebitis: pojava neodređene tromboze, pre svega po nogama, bez nekog vidljivog razloga. Znači, to takođe može biti jedan od znakova karcinoma pankreasa“, naveo je dr Protić.

Aktuelna ispitivanja

Dr Protić govorio je i o tome da još uvek ne postoji tumor marker koji se posmatra kao skrining za ovu vrstu kancera, i da iako se naučnici bave traženjem tog specifičnog tumor markera za karcinom pankreasa, kako u krvi, pljuvački u stolici, on još uvek nije pronađen.

Kada se govori o prirodnoj prevenciji i supelemntima koji mogu da se koriste kako do tumora pankreasa ne bi došlo, dr Protić je naveo da su ispitivani mnogi faktori koji su obećavali, poput zelenog čaja, crnog čaja, retinoida, vitamina A, De, Ee:

„Sve je to praktično imalo u nekim eksperimentalnim uslovima i antiinflamatorno i antikancerogeno dejstvo i slično, međutim njihova primena na ljudsku populaciju nije dovela do značajnih dokaza da bilo kakva suplementacija sprečava nastanak“, rekao je dr Protić.

Kompleksna hirurgija kao mogućnost

Oboleli se najčešće kasno javljaju, ipak čak i tada je moguće reagovati, ali dr Protić objašnjava da je tada važna brza reakcija: „Kada je promenu moguće hirurški ukloniti, odmah se pristupa operaciji, tada čak nisu neophodne biopsija ili pato – histološka potvrda, pa ne mora da se radi 'isečak', a sama operacija pruža najviše šansi za izlečenje i prema današnjim saznanjima to je praktično jedina metoda koja može izlečiti bolesnika“.

Ova hirurgija je dosta kompleksna, operacija traje više sati, dosta je naporna i rizična, kaže dr Protić. Procenat petogodišnjeg preživljavanja takvih bolesnika je 39 odsto. Znači, svi koji su „uhvaćeni“ rano i koji su operisani: njih 39 odsto preživi pet godina.

Međutim, dešava se i bolja situacija kada se rano otkrije tumor pankreasa, što potvrđuje gost kroz primer: „Imam jednog bolesnika koga sam operisao od tih tumora, upravo ovih dana je prošlo 17 godina od operacije i on je živ“.

Doktor je dodatno objasnio da u ovom slučaju koji je spomenuo čak i nije u ranoj fazi otkriveno: „Tumor jeste bio mali ali već je dao metastazu u limfnom čvoru, međutim on je imao sreće i zaista ovo je van svih očekivanja. Ti retki izuzeci, ustvari, nama govore da svaki bolesnik ima šansu i da se mi prema svakom bolesniku moramo ophoditi kao da je on taj koji će živeti pet, 10 ili 20 godina“.

(Hemio)terapija i zračenje

Govoreći o terapiji, dr Protić je detaljno objasnio da se ovde upotrebljava dve vrste hemioterapije: jedna se daje kod graničnih slučajeva ili nekih uznapredovalih, i tada se terapija daje sa ciljem da se tumor smanji kako bi mogao da se operiše a rezultati bili bolji.

Druga vrsta henmioterapije koristi se u slučaju metastaza, kad se ne očekuje da će tumor ikada biti pogodan za operaciju, pa se tada ova vrsta terapije daje kako bi se pacijentu maksimalno produžio život i unapredio njegov kvalitet.

Ipak, dr ukazuje da postoji samo 3 citostatika koja se u Srbiji upotrebljavaju za lečenje ove bolesti, ali da to može da se poboljša.

„Za to su potrebni lekovi a mi smo u mogućnosti da koristimo svega 3 citostatika za lečenje karcinoma pankreasa. Međutim, postoje citostatici koje mi koristimo za tumore debelog creva, koji su širom sveta primenjuju i jako su dobri za lečenje karcinoma pankreasa, ali mi zbog naših administrativnih stvari ne smemo da damo to našim bolesnicima. Podvlači da je dokazano da bi to koristilo i da se primenjuje u svim zemljama sveta, pa čak i u zemljama u okruženju“, iz RTS Ordinacije profesor je uputio apel nadležnima, udruženjima i forumima bolesnika i pacijenata da se ti lekovi registruju i za pankreas.

Dr je naveo da jedan segment lečenja može biti i zračenje, pogotovo kad je bolest lokalizovana i kada se koristi u kombinaciji sa hemioterapijom.

„Sada imamo mogućnost i u Srbiji, evo tu smo napredovali za sterotaksiju, za nož da imamo precizna, ciljana zračenja jer pankreas je u dubini, okružen je bitnim organima i treba isporučiti određenu dozu zračenja veoma precizno na malo mesto a da se ne oštete drugi organi. Sada su u Srbiji te mogućnosti značajno poboljšane i trebalo bi da se još više koriste“, zaključio je prof. dr Mlađan Protić.

 

Vest je preuzeta sa sajta RTS.rs