naslovna  |  Aktuelno  |  Upozoravajući simptomi kancera pluća i značaj preventivnih pregleda
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Aktuelno

08. 03. 2022. | 

Upozoravajući simptomi kancera pluća i značaj preventivnih pregleda

Prof. dr pulmolog Dragana Jovanović o problemu dijagnoze karcinoma pluća.

Prema zvaničnim evropskim izveštajima broj novih slučajeva raka pluća otkriven tokom pandemije bolesti kovid 19 manji je za 39 odsto u odnosu na period pre pandemije. To znači da je u populaciji obolelih od raka pluća, 39 odsto ostalo nedijagnostikovano u tom periodu, kaže za Zdravlje Danas, prof. dr pulmolog Dragana Jovanović.

Prema njenim rečima, ova sumorna statistika tokom pandemije, kada su zdravstvene usluge za nekovid pacijente u velikoj meri smanjenje, dovešće neminovno do povećanja smrtnosti.

– Kašnjenje u dijagnostici raka pluća i veći procenat otkrivene bolesti u uznapredovalom stadijumu dovešće do ubedljivog povećanja stope smrtnosti, mortaliteta nakon pet godina od dijagnoze. Posledice zastoja u otkrivanju imaju potencijal da ponište nedavne napretke postignute skriningom. U jednoj studiji populacionog modela u UK koja je procenjivala uticaj zastoja u otkrivanju karcinoma na ishode preživljavanja, utvrđeno je da se može očekivati od 1.235 do 1.372 dodatne smrti, što je ekvivalentno porastu od 4,8 do 5,3 odsto nakon pet godina od dijagnoze, navodi prof. dr Jovanović.

Pre pandemije kontrola raširenosti kancera pluća postignuta je pre svega preventivnim pregledima, odnosno skriningom karcinoma pluća. Prof. dr Jovanović napominje da je ovaj metod posebno značajan kod dugogodišnjih pušača koji imaju najveći rizik za razbolevanje, kao i da je zahvaljujući njemu došlo do smanjenja smrtnosti od ove maligne bolesti za čak 20 odsto.

– Suština je da dugogodišnji pušači, od svoje pedesete, pedeset pete godine naročito, idu na predložene redovne preglede na tzv. niskodozni skener pluća – grudnog koša („low-dose CT“), kaže prof. dr Jovanović.

Da podsetimo, kao što je Danas Zdravlje pisalo, takav skrining se trenutno primenjuje u Vojvodini, ali takođe otežano zbog nedovoljnog odziva u vreme pandemije kovida 19.

Iako postoje određena ograničenja u ovakvom vidu skrininga (veliki troškovi i pitanje finansiranja, dobijanje lažno pozitivnih rezultata, psihološki efekat na pacijente, te zabrinutost i oko izlaganja zračenju), on ostaje najsigurniji način za pravovremeno otkrivanje bolesti. Pored samog skrininga podjednako je važno da pacijenti znaju koji su rani znaci bolesti (okvir).

– Treba naglasiti da je ako postoje simptomi raka pluća, rana poseta lekaru je presudna. Neke osobe imaju simptome u ranom stadijumu, ali može i da ne daje nikakve simptome u toj fazi bolesti. Oko deset do 15 odsto slučajeva protiče bez simptoma, pa se tumor otkriva najčešće kao neočekivan nalaz na snimku pluća urađen iz drugih razloga poput sistematskog pregleda ili pripreme za odlazak na rad u inostranstvo.

Međutim, može da se dijagnostikuje u ranijem stadijumu ukoliko se osoba javi lekaru čim se primete prvi simptomi, a tada je povoljan ishod lečenja mnogo verovatniji. Važno je što pre posetiti lekara, bez obzira na to što većinu simptoma najverovatnije prouzrokuje nešto što nije karcinom pluća, kaže prof. dr Jovanović.

Ona upozorava da česti znaci raka pluća mogu biti slični simptomima nekih drugih oboljenja, poput pušačkog bronhitisa ili hronične opstrukcije bolesti pluća (HOBP). Pri tome, kako navodi, upravo ove grupe pacijenta češće obolevaju i od raka pluća.

Njen savet je stoga da oni koji su u posebnom riziku od ove vrste kancera, pre svega pušači, obrate pažnju na eventualne simptome, posete lekara na vreme, i bar na svake tri godine odlaze na kontrole snimanjem pluća, poželjno niskodoznim skenerom. Prvi savet međutim ostaje prestanak pušenja.

Simptomi za odlazak kod lekara

Prof. Jovanović objašnjava da su česti simptomi karcinoma pluća kašalj koji ne prolazi ili se pogoršava; kratak dah; otežano disanje; bol u grudnom košu koji je konstantan na jednom mestu ili se pogoršava pri dubokom uzdahu, kašljanju…; iskašljavanje krvi ili crvenkastog sadržaja; promuklost; bronhitis ili zapaljenja pluća koje ne prolaze ili se često ponavljaju; novi simptom sviranja u plućima; gubitak apetita; neobjašnjivi gubitak težine; osećaj umora ili slabosti. Kako rak pluća najčešće daje metastaze u jetri, kostima, nadbubregu, mozgu, može se i ispoljiti simptomima zahvatanja ovih organa: bol u zahvaćenoj kosti, tegobe od strane zahvaćenog nervnog sistema, širenja tumora na mozak (poput glavobolje, slabosti ili utrnuća ruke ili noge, nesvestice, problema sa ravnotežom ili epileptičkih napada), bol u predelu jetre eventualno do požutelosti kože i očiju (žutice), uvećanje limfnih čvorova npr. na vratu ili iznad ključne kosti.

Najraniji znaci

Određeni znaci bolesti mogu se javiti i i par godina pre ispoljavanja simptoma tumora, navodi prof. dr Jovanović. „Dosta često se sreću i tzv. paraneoplastični simptomi tj. oni koji nastaju zbog toga što tumor luči razne biološki aktivne materije. Obuhvataju npr. često simetrične bolove ili i otoke u zglobovima ručja, šaka i skočnih zglobova i potkolenica, poremećen osećaj u tim delovima poput trnjenja, čudnih senzacija, i noću i danju bez prestanka. Maljičasti prsti su takođe jedan od takvih fenomena“, kaže ona.

 

Vest je preuzeta sa sajta Danas.rs