naslovna  |  Aktuelno  |  Zbog hronične opstruktivne bolesti pluća svake godine umre skoro 3 miliona obolelih
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Aktuelno

15. 11. 2022. | 

Zbog hronične opstruktivne bolesti pluća svake godine umre skoro 3 miliona obolelih

U svetu i Srbiji se 15. novembra obeležava Međunarodni dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP).

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), od ove bolesti boluje oko 50 miliona ljudi, a svake godine umre skoro 3 miliona obolelih osoba.

Više od 90 odsto smrtnih slučajeva usled HOBP-a dešava se u nerazvijenim i zemljama u razvoju.

Zbog toga se HOBP naziva i „pučka bolest“.

Zadnjih godina ova bolest predstavlja četvrti vodeći uzrok smrti u svetu. Pored toga, uzrokuje i dugotrajnu onesposobljenost za rad i trajni invaliditet.

Procenjuje se da u Srbiji trenutno ima oko 500.000 pacijenata koji boluju od HOBP, dok je kod 50.000 njih bolest u terminalnoj fazi.

Poslednjih godina postoji jasan trend porasta oboljevanja i umiranja od HOBP-a, a takođe i porast broja onih koji žive sa ovom bolešću. Razlog je prvenstveno zbog velikog broja građana koji puše cigarete a i zbog sve veće aerozagađenosti.

Najvažnija preventivna mera u borbi protiv ove bolesti je prestanak pušenja i smanjenje aerozagađenja. Važno je i rano dijagnostikovanje bolesti, kao i adekvatno lečenje.

HOBP, pored kardiovaskularnih, metaboličkih bolesti i gojaznosti, predstavlja i veliki faktor rizika za oboljevanje od Covid 19.
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) chronic obstructive pulmonary disease – COPD, prema definiciji Globalne inicijative za hroničnu opstruktivnu bolest pluća (GOLD), Evropskog respiratornog udruženja (ERS) i Američkog torakalnog udruženja (ATS), je hronična bolest pluća koju karakteriše progresivna opstrukcija (suženje) disajnih puteva, čiji je uzrok pojačana zapaljenska reakcija disajnih puteva na štetne inhalacione agense.

To dovodi do ograničenog, smanjenog protoka vazduha i zarobljavanja vazduha u plućima.

Kod osoba sa HOBP-om, disajni putevi su suženi zbog pojačanog stvaranja sekreta, otoka sluzokože i spazma glatkih mišića bronhija, što otežava strujanje vazduha kroz njih.

Opstrukcija u disajnim putevima je delimično reverzibilna (prolazna) ili potpuno ireverzibilna (neprolazna).

HOBP je o teško respiratorno oboljenje koje karakteriše nedostatak daha, kašalj, iskašljavanje, sviranje u grudima, zamor, slabost i malaksalost.

U početku se simptomi javljaju samo kod fizičkog napora, npr. penjanja uz stepenice, a kako se bolest razvija, pacijent ostaje bez daha i tokom mirovanja, i dolazi do progresivnog smanjenja vitalnih funkcija.

U odmaklom stadijumu HOBP, nedostatak daha i drugi simptomi mogu otežati obavljanje najosnovnijih aktivnosti, poput laganih kućnih poslova, šetnje, čak i kupanja i oblačenja.

Kašalj je najčešći i osnovni simptom. Izazvan je stvaranjem viška sputuma. Ovaj simptom je poznat kao „pušački kašalj“ i predstavlja prvi znak oštećenja pluća.

Čest problem je to što pušači po pravilu taj kašalj ne smatraju bolešću.

Ako neko hronično kašlje, po tri meseca godišnje u dve uzastopne godine, a istovremeno je pušač, treba da ode kod lekara i proveri stanje svojih pluća.

Međutim, ne mora da znači da svaka osoba koja ima ove simptome ima HOBP jer i neke druge bolesti, kao npr srčana slabost, mogu dati slične simptome.

Koliko će simptomi biti teški, zavisi od mere u kojoj su pluća oštećena. Ako bolesnik sa HOBP-om nastavi da puši cigarete, do oštećenja će doći brže nego ako prestane da puši.

HOBP je progresivna, sistemska bolest, jer pored pluća zahvata i ostale sisteme i organe, pre svega srce.

Zapaljenska karakteristika se manifestuje i u mišićima, gde dovodi do njihove atrofije i gubitka mišićne mase, kao i gubitka u telesnoj težini, što može biti loš prognostički znak.

Bolest često dovodi i do depresivnog stanja obolelog. Kod težeg oblika HOBP-a moguća je pojava otoka oko zglobova na nogama ili stopalima zbog posledičnog srčanog popuštanja. HOBP predstavlja i faktor rizika za nastanak, zapaljenja pluća, karcinoma pluća, moždanog udara.

Ovi pacijenti imaju plavičastu boje jezika, usana, lica i kože-cijanoza, zbog niskog nivoa kiseonika, a povećanja nivoa ugljen dioksida u krvi – hiperkapnija i razvoja respiratorne insuficijencije.

Pacijenti često kasno postanu svesni težine svoje bolesti, ali uz pomoć lekova mogu da vode normalan život i spreče i zaustave dalje oštećenje pluća. HOBP se danas efikasno leči, a u svetu postoje jasno definisane smernice za terapiju ove bolesti koje se i kod nas poštuju i primenjuju.

 

 

Dijagnostika

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze gde su presudni podaci o pušenju ili velikoj izloženosti aerozagađenju na radnom mestu i životnoj sredini.

Za postavljanje sigurne dijagnoze i utvrđivanje stepena HOBP koriste se : spirometrijski test, merenje saturacije krvi kiseonikom pomoću pulsnog oksimetra, gasne analize krvi, rendgenski snimak ili skener – CT pluća, po potrebi i druge dijagnostičke metode.

 

 

Lečenje HOBP

Ciljevi lečenja HOBP-a su sledeći:

  • olakšavanje simptoma
  • usporavanje napredovanja bolesti
  • poboljšanje fizičke kondicije
  • prevencija i terapija komplikacija

Terapija

Najvažniji lekovi u lečenju HOBP-a su bronhodilatatori, inhalacioni kortikosteroidi, sekretolitici, po potrebi antibiotici-najbolje po biogramu, vakcina protiv sezonskog gripa, plućna rehabilitacija, terapija eventualnih komplikacija, po potrebi i kiseonična terapija.
Bronhodilatatori su lekovi koji šire disajne puteve i utiču na zapaljenske procese. Koriste se lekove u obliku doznih
aerosola tzv pumpica za inhalatornu terapiju.

Te pumpice predstavljaju najkorisniji vid terapije jer se dejstvo leka ispoljava na mestu apliciranja i samo na oboleli organ. Potrebne su male doze lekova koje efikasno deluju na simptome, a mogućnost neželjenih efekat je znatno smanjena.

Ukoliko dođe do napredovanja bolesti, što za posledicu ima smanjenje koncentracije kiseonika u krvi , u terapiju se uvodi i oksigenacija, tj. upotreba kiseonika.

Bronhodilatatori deluju na glatke mišiće oko disajnih puteva.Tako se suženi disajni putevi otvaraju i disanje je olakšano.

Postoje kratkodelujući i dugodelujući bronhodilatatori.

Kratkodelujući bronhodilatatori imaju dejstvo između četiri i šest sati i koriste se samo po potrebi.

Dugodelujući bronhodilatatori deluju i do 24 sata, koriste se svakodnevno i predstavljaju najvažnije lekove za većinu pacijenata sa ovom bolešću.

Inhalacioni kortikosteroidi su veoma važni lekovi u lečenju HOBP i oni zahtevaju više vremena da bi postigli puni terapijski efekat.

Ovako deluju beklometazon, flutikazon i budesonid.Veliki napredak u lečenju je dostupnost savremenih lekova koji predstavljaju kombinaciju dva ili tri inhalaciona leka u obliku jednog inhalera.

Na taj način se lečenje značajno pojednostavljuje a rezultati lečenja popravljaju.

Često neželjeno dejstvo je gljivična infekcija usne duplje, jer steroidi smanjuju otpornost na mikroorganizme. Javljaju se bele linije na jeziku i obrazima, kao i suvo grlo.

Održavanje oralne higijene nakon primene terapije smanjuje učestalost ove infekcije. U terapiji se koriste i sekretolitici, koji „razbijaju“ prevelike količine sputuma.

Na taj način deluju lekovi metacistein i karbocistein, koji mogu olakšati iskašljavanje i smanjiti rizik od bakterijskih infekcija. Kod pogoršanja bolesti lečenje se sprovodi u bolničkim uslovima sa intenzvnom terapijom uključujući i kiseoničnu i lečenje komplikacija bolesti.

Komplikacije HOBP

Simptomi HOBP-a obično sporo napreduju tokom vremena. Međutim, često dolazi do pogoršanja-egzacerbacije bolesti.

Na primer, prehlada, grip ili plućna bakterijska infekcija mogu uzrokovati naglo pogoršanje simptoma u vidu veoma teškog disanja i stezanja u grudima, pojačanog kašlja, promene u boji ili količini sekreta ili povišene telesne temperature. Tada se obavezno u terapiju uvodi antibiotik, najbolje po biogramu.

Malo se može učiniti na zaustavljanju progresije bolesti, jer ne postoje lekovi koji suštinski mogu da izleče HOBP.

U Srbiji ima svih preparata koji se nalaze i na svetskom farmaceutskom tržištu, a mogu da ublaže simptome, održavaju bolest pod kontrolom i usporavaju njenu progresiju.

Neki od tih preparata su pacijentima dostupni o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje uglavnom uz participaciju.
Lečenje ovih pacijenata je jako skupo i mnogima teško dostupno. Iz tih razloga se često terapija prekida ili smanjuje.

Terminalna faza HOBP je hronična respiracijska insuficijencija HRI – koja može biti kompenzovana i dekompenzovana.

Ovo stanje zahteva primenu intenzivne terapije, ali i stalne kiseonične potpore u bolničkim ili kućnim uslovima.

Dugotrajna oksigeno terapija – DOT je u našoj zemlji regulisana više od 30 godina unazad preko Republičkog fonda za socijalnu i zdravstvenu zaštitu, po strogim indikacijama i proceduri.

Podrazumeva nabavku koncentratora kiseonika za kućnu upotrebu koji se koristi 10-16 sati dnevno i pod nadzorom lekara pulmologa.

Osobe koje imaju neku hroničnu bolest, uključujući hroničnu opstruktivnu bolest pluća, imaju povećan rizik od zaraze virusom COVID-19 nego drugi, a ako se zaraze i obole, uglavnom imaju teži oblik bolesti.

Savet pacijentima

  • obavezan prestanak pušenja, kako aktivnog tako i pasivnog.
  • maksimalno izbegavanje zagušljivih prostorija u kojima se puši.
  • boravak u prirodi,
  • vežbe disanja.
  • regulisanje telesne težine.
  • negovanje zdravog načina života,
  • redovna kontrola lekara, po mogućstvu pulmologa,
  • redovna i PRAVILNA upotreba terapije.

Jako je važna edukacija pacijenata i prevazilaženje predrasuda da su lekovi u obliku spreja „ono zadnje“.

Lekovi u obliku spreja-pumpice su ono prvo i osnovno, jer se lek aplicira direktno na oboleli organ.

Upotreba ovih lekova ne stvara naviku, već se radi o tome da je bolest progresivna i hronična i zahteva stalnu, redovnu i pravilnu upotrebu lekova.

Autorka je specijalista za plućne bolesti

Vest je preuzeta sa sajta Danas.rs