Karcinom dojke

Karcinom dojke

Karcinom dojke

 

Aktuelno

Simptomi i faktori rizika

Građa i funkcija dojke 

 gradja i funkcija

Dojka kao organ počinje da se razvija u devojčica u pubertetu (10. do 12. godine života) kao posledica lučenja nekih hormona u mozgu. Ovi hormoni dovode do aktiviranja jajnika u kojima se sada luče ženski polni hormoni estrogen i progesteron, odgovorni za rast i sazrevanje dojke. Dojka se sastoji iz kože, potkožnog tkiva i tkiva dojke u užem smislu, kao i krvnih i limfnih sudova:

Tkivo dojke u užem smislu se sastoji iz 15 do 20 delova žlezdanog tkiva kružno raspoređenih oko bradavice. Iz svakog ovog dela žlezdanog tkiva izlazi po jedan mlečni kanalić koji se međusobno spajaju, a u bradavici se otvara do 10 glavnih mlečnih kanala. Između manjih delova mlečne žlezde nalazi se masno i vezivno tkivo, živci, limfni i krvni sudovi.

Krvni sudovi (arterije i vene) granaju se iz većih krvnih sudova grudnog koša i služe da ishrane tkivo dojke, kao i da donesu hormone tokom menstrualnog ciklusa koji utiču na dešavanja u dojci, tipično dovodeći do „bubrenja” tkiva dojke u drugoj nedelji menstrualnog ciklusa.

Limfni sudovi služe da se višak tečnosti iz tkiva dojke, koja se stvara pri normalnom metabolizmu, odnese do vena i na taj način vrati u krvotok. Na tom putu nalaze se regionalni limfni čvorovi smešteni u pazušnoj jami sa iste strane, u koje se ulivaju limfni sudovi iz dojke. Regionalni limfni čvorovi smešteni su u tzv. tri sprata pazušne jame koji su omeđeni okolnim mišićima i kostima.  

Laktacija

Osnovna uloga dojke je da stvara mleko posle porođaja, što se naziva laktacija. Tokom svakog menstrualnog ciklusa pod dejstvom polnih hormona koji se luče u jajnicima dešavaju se promene u dojci koje dovode često do manjeg ili većeg osećaja „punoće” dojki pred menstruaciju. U toku trudnoće u sve većoj količini luči se i hormon prolaktin koji, u sadejstvu sa drugim hormonima, dovodi do uvećanja žlezdanog tkiva dojke pripremajući ga za stvaranje mleka. Posle porođaja prvo se luči kolostrum, tečnost koja prethodi izlučivanju mleka, a koje stimuliše bebino sisanje. Dojenje je važno za bebu jer se u mleku nalaze sve hranljive materije potrebne za normalan rast i razvoj deteta. Istovremeno u mleku se nalaze supstance koje štite dete od štetnih agenasa, kao što je zaštita od infekcije. Danas se takođe smatra da dojenje predstavlja zaštitni faktor koji smanjuje rizik od nastanka raka dojke. U periodu posle nastupanja menopauze, kada se jajnici polako smanjuju i prestaju da luče ženske polne hormone, a menstruacije prestaju, tada se i žlezdano tkivo dojke postepeno zamenjuje masnim tkivom, dok se sistem mlečnih kanalića održava.

Epidemiologija

epidemiologijaKarcinom dojke je najčešći karcinom dijagnostikovanu žena, kako u svetu (a drugi najčešći ukupno), tako i u Srbiji. Procenjeno je da je 2012. godine u svetu oko 1,700,000 žena obolelo od karcinoma dojke, dok je iste godine od ove bolesti umrlo oko 522,000 bolesnica. U Centralnoj Srbiji je 2009. godine registrovano 4,518 žena sa novootkrivenim rakom dojke, što čini incidenciju od 70,8 slučaja na 100,000 stanovnika. Procenjuje se da se u celoj Srbiji u toku godine dijagnostikuje oko 4,500 novoobolelih žena sa rakom dojke, koji je i vodeći uzrok smrti među malignim tumorima kod žena.

Incidencija i smrtnost od raka dojke pokazuje konstantni trend porasta. U razvijenim zemljama incidencija hormon zavisnog raka dojke opada verovatno zbog naglog pada primene supstitucione hormonske terapije u žena u menopauzi, koja je zabeležena posle 2002. godine. 

Istovremeno, zabeležen je pad mortaliteta od raka dojke prevashodno zbog sve češćeg otkrivanja ove bolesti u ranom stadijumu i, moguće, zbog bolje efikasnosti terapije koja se primenjuje u lečenju žena kod kojih je rak dojke dijagnostikovan u ranom stadijumu. U našoj zemlji rak dojke se u odmaklom stadijumu bolesti otkriva kod većeg procenta žena u poređenju sa razvijenim zemljama. Iako incidencija karcinoma dojke raste sa životnim dobom (50% žena sa rakom dojke bolest otkriva u životnom dobu od 65 i više godina), 2% svih žena koje obolevaju od karcinoma dojke mlađe su od 35 godina, a 5% mlađe od 40 godina.

 

 

 

 

Pogledajte šta kaže o epidemiologiji karcinoma dojke mr sc. med. dr Suzana Vasović sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

 

 

 

Uzroci i faktori rizika

Faktori koji smanjuju rizik od nastanka karcinoma dojke su dojenje i veći broj trudnoća.

Najznačajniji faktori rizika za nastanak karcinoma dojke su:

  • ženski pol: karcinom dojke je 100 puta učestaliji kod žena nego kod muškaraca,
  • životna dob: pojava karcinoma dojke raste sa životnim dobom i najveća je u Srbiji u grupi od 55 do 65 godina starosti,
  • pozitivna porodična anamneza za karcinom dojke u bliskih rođaka (majka, babe po ocu ili majci, rođene sestre, ćerke) povećava više od 2 x rizik od nastanka karcinoma dojke; 
  • genetski faktori: 5-10% žena sa dijagnozom karcinoma dojke ima nasledni karcinom dojke koji se karakteriše prisustvom promena, koje se nazivaju mutacijama na tzv. BRCA 1 i BRCA 2 genima; ove promene se nasleđuju od oca ili od majke i nose povećani rizik od nastanka karcinoma dojke i jajnika tokom celog života (50-85% za karcinom dojke i 20-40% za karcinom jajnika);
  • prethodno dijagnostikovan karcinom dojke: 4 puta povećava rizik od nastanka karcinoma dojke u drugoj dojci (javlja se u manje od 7% žena u 10-godišnjem periodu praćenja);
  • proliferativne promene u dojci: atipične hiperplazije (benigne promene) koje se dijagnostikuju histopatološkim pregledom uzorka sumnjivih promena u dojci nose 4-5 x veći rizik; LCIS (lobularni karcinom in situ ili lobularna neoplazija) nije karcinom dojke, ali jeste faktor koji povećava rizik od nastanka invazivnog karcinoma u istoj ili drugoj dojci; studije pokazuju da je srednje vreme do pojave invazivnog karcinoma od prethodne biopsije LCIS oko 20 godina, a da se polovina ovih recidiva javi u prvih 15 do 30 godina;  
  • gustina žlezdanog tkiva: povećana gustina žlezdanog tkiva, naročito kod mlađih žena povećava rizik od nastanka karcinoma dojke više od 5 puta;
  • gojaznost: 2 x povećava rizik od nastanka karcinoma dojke u žena u menopauzi;
  • hormonski faktori: rana menarha (pre 11. godine) i kasna menopauza (posle 54. godine) nose 2-3 x veći rizik; žene koje nisu rađale ili su iznele prvu trudnoću u kasnijim godinama (posle 30. godine) nosi 2 x veći rizik; hormonska terapija kao što su hormonska kontraceptivna sredstva i hormonska supstituciona terapija nakon ulaska u menopauzu (HST) nosi do 1.5 x veći rizik tokom uzimanja lekova, ali nakon 5 godina od prestanka HST, rizik nestaje)
  • izloženost jonizujućem zračenju u pubertetu (lečenje limfoma u tom uzrastu zračnom terapijom, pri čemu su u zračnom polju bile delimično i dojke).

 

 

 

Pogledajte šta kaže o uzrocima i faktorima rizika za nastanak karcinoma dojke mr sc. med. dr Suzana Vasović sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

 

 

Simptomi i rano otkrivanje

 simptomi i rano otkrivanje

Najčešći simptom karcinoma dojke je opipljiv čvor u dojci, koji neretko žene same napipaju. Pored toga, drugi znaci koji ukazuju da se razvija tumor u dojci jesu: uvećanje dojke, koje vodi u asimetriju dojki (oko 20% žena ima prirodno asimetrične dojke, što se smatra normalnim nalazom), crvenilo i zadebljala koža, ponekad koža u vidu „pomoran džine kore“ , „mreškanje“ kože, uvlačenje bradavice ili krvavi iscedak iz bradavice. Istovremeno, mogu se napipati i uvećani limfni čvorovi u istostranoj pazušnoj jami, ako je došlo do širenja bolesti u regionalne limfne čvorove. Treba imati na umu da nisu svi uvećani limfni čvorovi zahvaćeni metastazama. Danas se preporučuju tzv. preventivni pregledi dojki jer postoji mogućnost da se otkrije prisustvo tumora u dojci pre nego što se može napipati. U tu svrhu rade se klinički pregledi dojki od strane lekara, zatim mamografija koja predstavlja rendgenski pregled dojki i, po potrebi, pregled dojki ultrazvukom (UZ) i magnetnom rezonancijom (MR). 

 

 

 

Pogledajte šta kaže o simptomima i ranom otkrivanju karcinoma dojke mr sc. med. dr Suzana Vasović sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

 

 

 

Samopregled dojki

Savetuje se da svaka žena jednom mesečno radi samopregled dojki. Kod žena koje imaju menstruaciju, pregled se vrši u drugoj nedelji (7.-10. dana) od započinjanja menstruacije. Pregled se radi na sledeći način: stojeći ispred ogledala prvo sa spuštenim, a potom sa podignutim rukama, posmatramo da li postoji asimetrija u dojkama, kao novi momenat, da li je koža crvena, zadebljala ili na nekom mestu namreškana i da li postoji uvlačenja bradavica; potom se radi palpacija leve dojke dlanom desne ruke   horizontalnim i vertikalnim klizećim pokretima u stojećem stavu, pri čemu je leva ruka podbočena, vodeći računa da li se pipaju neka otvrdnuća (tvrdine) ili čvorovi, a pritiskom prstima iza bradavice proveri se da li postoji iscedak; potom se ovo isto ponovi sa desnom dojkom i levim dlanom i isti pregled u ležećem položaju; pregled pazušnih jama radi se vrhovima prstiju suprotne ruke s tim da je ruka na strani pregleda na boku, a rame spušteno (obratiti pažnju da li se pipaju tvrdine pri tom pregledu koje bi ukazivale na uvećane limfne čvorove).  

Breast Test aplikacija 

Pravilan i redovan samopregled je presudan za rano otkrivanje promena u dojci, koje mogu ukazivati na rak. Dojke bi trebalo pažljivo pregledati 7 do 10 dana nakon početka menstrualnog ciklusa, ili ukoliko ga niste imali, na odabrani dan u mesecu.

Preuzmite aplikaciju za Android uređaje

(podesite jezik na telefonu na srpski, da bi se sadržaj aplikacije prikazao na srpskom)

Preuzmite aplikaciju za iPhone/ iPad

(po otvaranju aplikacije izaberite srpski jezik)

 Preuzmite aplikaciju za Windows telefone

(podesite jezik na telefonu na srpski, da bi se sadržaj aplikacije prikazao na srpskom)

 

 

 

 

Pogledajte šta kaže o prevenciji karcinoma dojkemr sc. med. dr Suzana Vasović sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

 

 

 

Mamografija

Mamografija je jedina metoda koja se, na osnovu postojećih dokaza, smatra efikasnom u otkrivanju ranih stadijuma karcinoma dojke. Istraživanja pokazuju da se smrtnost od karcinoma dojke smanjuje za 25 do 30% u žena koje redovno rade mamografske preglede u životnoj dobi između 50 i 70 godina. Zbog toga postoji preporuka da se tzv. skrining mamografije rade svake 2 godine kod žena u starosti između 50-70 godina.Na mamografskom pregledu mogu se uočiti tumori u dojkama ili promene koje se vide kao sitne bele tačkice, a nazivamo ih mikrokalcifikacijama. Od izgleda i rasporeda mikrokalcifikacija u odsustvu tumorske senke zavisi i procena da li postoji veća verovatnoća da se radi o zloćudnoj ili dobroćudnoj promeni u dojci. U zavisnosti od toga, planiraju se i terapijske intervencije u cilju uzimanja tkiva u kojem postoje mikrokalcifikacije za patohistološku analizu. 

Ostali metodi dijagnostike

Ponekad se radi dopunski ultrazvučni (UZ) pregled dojki na kojem se mogu razlikovati ciste (okrugle ili ovalne šupljine ispunjene tečnim sadržajem) od tzv. solidnih tumora. UZ pregled ima svoje mesto u pregledu dojki sa gustim žlezdanim tkivom gde je mamografija manje osetljiva metoda u otkrivanju tumorskih senki. UZ pregledom se takođe mogu otkriti patološki uvećani limfni čvorovi u pazušnoj ili natključnoj jami i na vratu. Magnetna rezonancija (MR) se radi kada postoje takve promene u dojkama da nismo sigurni o čemu se radi nakon što se urade standardni dijagnostički pregledi. MR pregled isto tako može da nam ukaže da postoji više tumorskih promena u različitim delovima iste dojke, što utiče na planiranje hirurške intervencije.

Prvi odlazak kod lekara

Dijagnoza

 dijagnoza

Dijagnoza karcinoma dojke postavlja se tako što se hirurški odstrani deo tumora (biopsija) ili ceo tumor i, nakon odgovarajuće obrade tkiva, posmatra pod mikroskopom (patohistološki pregled). Pre nego što se odluči da li je nakon operacije potrebna dodatna terapija, potrebno je odrediti stadijum bolesti (da li je i koliko bolest raširena u telu). To se postiže fizikalnim pregledom i dijagnostičkim procedurama koje većinom uključuju  mamografiju, radiografiju pluća, radiografiju ili scintigrafiju kostiju, ultrazvučni pregled abdomena, krvnu sliku i biohemijske analize. Kod nas se biopsija tumora dojke zbog patohistološke dijagnoze uglavnom radi kod žena u tzv. lokalno odmaklom stadijumu bolesti (stadijum 3), kada se u prvom aktu ne sprovodi hirurško lečenje i u metastatskoj fazi bolesti (stadijum 4), kada se tumor proširio u udaljene organe (najčešće u kosti, jetru, pluća).

U slučaju da je bolest dijagnostikovana u ranom stadijumu (stadijum 1 i 2) uobičajeno je da lečenje započne hirurškom intervencijom. To podrazumeva da se tumor izvadi iz dojke dok je pacijenktinja uspavana i preda patologu da pogleda pod mikroskopom. Patolog tada utvrđuje da li se radi o malignoj ili benignoj promeni. Ako se utvrdi da je u pitanju rak dojke, onda se operacija proširuje i uradi se odstranjenje ili cele dojke ili dela dojke oko tumora i vađenje masnog tkiva zajedno sa limfnim čvorovima iz pazušne jame sa iste strane.

Pogledajte kratak video o dijagnozi karcinoma dojke:

Danas je prepoznato nekoliko tipova raka dojke koji se razlikuju po svom ponašanju; neki su sporijeg toka, manje agresivni, dok su drugi skloni brzom širenju u regionalne limfne čvorove i u udaljene organe. Kada se odstrane tumor iz dojke i regionalni limfni čvorovi iz pazušne jame, patolog pod mikroskopom pogleda preparat i određuje histološku vrstu tumora (najčešći su duktalni i lobularni), osnovne karakteristike tumora i broj limfnih čvorova u kojima su prisutne tumorske ćelije. Na osnovu ovih podataka donosi se odluka da li treba posle operacije primeniti dalje lečenje (postoperativna zračna terapija i tzv. adjuvantna sistemska terapija). Potom se određuje da li su u tumoru prisutni estrogenskii i progesteronski receptori i HER-2 (receptor za epidermalni faktor rasta), koji nam govore o tome da li primeniti hormonsku terapiju, hemioterapiju, biološku terapiju ili njihove kombinacije. Više od 50% žena  sa karcinomom dojke ima tzv. pozitivne estrogenske i/ili progesteronske receptore, što govori o tome da je u ovih žena indikovana hormonska terapija, jer se kod njih može očekivati povoljan efekat ove terapije. Prisustvo velikog broja HER-2 receptora na površini tumorskih ćelija (sreće se u oko 20% svih tumora dojke) takođe označava sklonost tumora ka bržem rastu i širenju u udaljene organe, ali i mogućnost primene tzv. biološke terapije kod nekih bolesnica.         

Oko 40% žena dijagnostikovanih u stadijumu 1 i 2 tokom perioda od 10 godina posle primarnog lečenja mogu da dožive ponovnu pojavu bolesti (relaps). Ponovna pojava bolesti podrazumeva pojavu tumora (recidiv) u istoj dojci (ako je urađena poštedna operacija sa odstranjenjem samo dela dojke) ili na mestu gde je bila dojka (grudni koš, ako je odstranjena cela dojka), zatim pojava metastaza u limfnim čvorovima pazušne ili natključne jame sa iste strane kao i pojava metastaza u udaljenim organima. U najvećem broju žena relaps bolesti dešava se u prvih 5 godina od operacije. Međutim, relaps raka dojke može da se desi i posle 5 godina od operacije i taj rizik, koji se naziva rezidualnim rizikom od relapsa bolesti, iznosi oko 10% za žene dijagnostikovane u stadijumu 1-3, a koje nisu imale relaps bolesti 5 godina nakon operacije.

HER2 testiranje

 her2

Tokom dijagnostike karcinoma dojke, lekar-patolog određuje da li su u tumoru prisutni estrogenski i progesteronski receptori i HER-2 receptor (receptor za epidermalni faktor rasta), koji nam govore o tome da li primeniti hormonsku terapiju, hemioterapiju, biološku terapiju ili njihove kombinacije. Više od 50% tumora dojke ima tzv. pozitivne estrogenske i/ili progesteronske receptore, što govori o tome da je u ovih žena indikovana hormonska terapija, jer se kod njih može očekivati povoljan efekat ove terapije. Prisustvo velikog broja HER-2 receptora na površini tumorskih ćelija (sreće se u oko 20% svih tumora dojke) takođe označava sklonost tumora ka bržem rastu i širenju u udaljene organe, ali i mogućnost primene tzv. biološke terapije u nekih bolesnica.

Lečenje

 

 

 

Pogledajte šta kaže o lečenju karcinoma dojke mr sc. med. dr Suzana Vasović sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

 

 

 

Lečenje karcinoma dojke zavisi od stadijuma u kojem je bolest otkrivena. Najvažnije je dijagnostikovati bolest u ranim stadijumima kada je moguće operacijom odstraniti tumor u dojci i otkloniti pripadajuće (regionalne) limfne čvorove u pazušnoj jami (ukoliko postoji indikacija za to).

Operacija

Operacija podrazumeva otklanjanje cele dojke ili samo dela dojke sa tumorom i njegovom okolinom i odstranjivanje limfnih čvorova iz istostrane pazušne jame. Postoji mogućnost da se, posle odstranjenja cele dojke, učini rekonstrukcija dojke plastičnom operacijom bilo ugradjom silikonske proteze ili kožno-mišićnim transplantatima uzetim sa drugog dela tela (leđni, trbušni mišić itd).

Hemioterapija i radioterapija

Uprkos tome što se operacijom odstranjuje tumor i svi limfni čvorovi u kojima mogu biti prisutne tumorske ćelije, uvek postoji izvestan rizik, da se bolest ponovo pojavi, bilo na mestu odstranjenog tumora (lokalni recidiv) ili u nekom udaljenom  organu, najčešće u kostima, jetri i plućima. Zbog toga se kod nekih žena nakon operacije sprovodi zračna terapija predela operisane dojke i regionalnih limfnih čvorova da bi se smanjio rizik za pojavu lokalnog recidiva. Takođe, većina operisanih žena posle operacije prima hormonsku terapiju, hemioterapiju, biološku terapiju ili njihove kombinacije sa ciljem da se smanji rizik ponovne pojave bolesti u udaljenim organima. Ako se tumor otkrije u odmakloj fazi bolesti, ali još uvek ograničen na područje dojke i istostrane pazušne jame, onda se prvo primenjuje neoadjuvantna, preoperativnaterapija lekovima (hemio-, hormonska ili biološka terapija) ili, u odabranim slučajevima, zračna terapija ili njihova kombinacija. Operacija se sprovodi nakon završetka neoadjuvantnog lečenja. Isto tako, ako se bolest dijagnostikuje u trenutku kada se tumor proširio u područja van predela dojke i regionalnih limfnih čvorova (udaljeni organi), onda se operacija najčešće ne radi, a osnovu lečenja čine hemioterapija, hormonska terapija ili njihova kombinacija, zračna terapija, a u nekim slučajevima (HER2 pozitivni rak dojke) i biološka terapija.

Hemioterapija

 

 

 

Pogledajte kratak video o lečenju karcinomu.

 

 

 

Hemioterapija je način lečenja karcinoma dojke u kojem se primenjuju lekovi koji uništavaju ćelije tumora. Ovi lekovi deluju na ćelije tumora, ali i na druge ćelije u organizmu koje se ubrzano dele zato se ovi lekovi nazivaju citostatici. U hemioterapiji se najčešće primenuje više različitih lekova. Citostatici se primenjuju u određenim vremenskim razmacima (ciklusima) kako bi se omogućio oporavak zdravih ćelija. Dužina lečenja zavisi od vrste hemioterapije i stadijuma bolesti, i najčešće traje tri do šest meseci. Hemioterapija se prima putem infuzije ili u obliku tableta. Infuzije se primenjuju u  bolnici, a tablete se uzimaju kod kuće. U periodu primanja ovih lekova mogu se javiti neželjeni efekti (gubitak kose, proliv, mučnina i povraćanje, osip, poremećaji krvi, zamor i malaksalost). Odluku o primeni hemioterapije donosi lekarski konzilijum, uz saglasnost pacijentkinje.

Hormonska terapija

Lekovi koji smanjuju količinu hormona estrogena ili  sprečavaju efekte estrogena (estrogen ubrzava rast tumora) u karcinomu dojke se nazivaju hormonska terapija. Odluku o primeni hormonske terapij donosi lekarski konzilijum na osnovu prisustva receptora za estrogen u ćelijama karcinoma dojke.

Ciljano lečenje i biološki lekovi

Poznavanje biologije i načina funkcionisanja malignih ćelija omogućava ciljano delovanje lekova na ključna mesta u procesu rasta, razvoja i širenja tumora. Primenom biološke terapije moguće je uticati na normalizaciju ili modifikaciju molekularnih procesa u tumorskom tkivu. Biološka terapija je relativno novi pristup lečenju malignih bolesti i podrazumeva primenu monoklonskih antitela ili tzv. malih molekula. Monoklonska antitela su veliki molekuli koji svoje dejstvo ispoljavaju na površini maligne ćelije, dok tzv. mali molekuli ulaze u nju. Biološka terapija naziva se još i ciljanom terapijom jer ciljano uništava maligne ćelije, bez negativnog uticaja na zdrave. Stoga primena bioloških lekova nije povezana s nuspojavama karakterističnim za primenu hemioterapije (gubitak kose, mučnina i povraćanje, smanjenje broja belih krvnih zrnaca). Neke tumorske ćelije na svojoj površini imaju izražene antigene na koje se može ciljano delovati monoklonskim antitelima. Vezivanjem monoklonskih antitela za molekule koji se specifično nalaze na površini maligne ćelije aktivira se imunski sistem koji uništava tumorske ćelije. Male molekule zbog svoje veličine ulaze direktno u tumorsku ćeliju gde utiču na procese rasta tumora i ometaju njegovo širenje na udaljena mesta (metastaziranje). Postoje i monoklonska antitela koja ciljano uništavaju tumor delujući na proces stvaranja krvnih sudova. 

Inhibicija angiogeneze - Angiogeneza je proces stvaranja novih krvnih sudova. Ovaj proces uključuje različite vrste ćelija i zahteva balans između mnogih faktora u organizmu -  sa jedne strane onih koji pospešuju angiogenezu (proangiogenih), a sa druge strane onih koji je stopiraju (antiangiogenih). Solidni tumor ne može da poraste preko veličine od  1-2 mm ukoliko ne razvije sopstvenu mrežu krvnih sudova putem koje će se snabdevati hranom i kiseonikom. Porast koncentracije  proangiogenih faktora u odnosu na antiangiogene faktore dovodi do tzv. “angiogenog okidanja”, tj. stvaranja krvnih sudova u tumoru, čime se omogućava dalji znatno brži rast tumora, kao i širenje tumora u druge organe (metastaziranje) putem krvi. Anti-angiogena terapija se zasniva na sprečavanju (inhibiciji) rasta novih krvnih sudova i povlačenju (regresiji) novonastalih nezrelih krvnih sudova tumora blokiranjem proangiogenih faktora.

Lečenje HER2+ bolesti -  U 15%-25% slučajeva  ćelije karcinoma dojke na svojoj površini imaju prekomerno izražen HER2 protein i /ili prekomerno umnožavanje HER2 gena u ćelijama.  HER2 pozitivan karcinom dojke je bolest sa lošijom prognozom, ima agresivan tok, češće i ranije se pojavljuju metastaze.  Preživljavanje bolesnica s HER2 pozitivnim karcinomom dojke je kraće. Zato se HER2 overekspresija smatra  negativnim prognostičkim faktorom i predstavlja ključno mesto delovanja u lečenju karcinoma dojke. Ciljana terapija HER2 pozitivnog karcinoma dojke promenila je tok bolesti, smanjujući rizik od ponovne pojave bolesti i rizik od smrtnog ishoda. Takvo lečenje onemogućava rast tumorskih ćelija i aktivira imunski sistem organizma u borbi protiv karcinoma. Od anti-HER2 terapije u Srbiji su registrovana monoklonska antitela, konjugat antitelo-lek,  CDK inhibitor i inhibitori tirozin kinaze.

Neželjena dejstva onkološke terapije

Sve onkološke terapijske procedure pored nesumnjive koristi ispoljavaju i neka neželjena dejstva. Neposredno posle operacije dojke i istostrane pazušne jame može se javiti nakupljanje tečnosti na mestu operacije, što najčešće prestaje posle nekoliko punkcija, zatim gubitak osećaja u predelu operacije, nekad se javljaju bolovi, naročito posle odstranjenja cele dojke, ukočenost ili slaba pokretljivost u ramenom zglobu. Zbog usporenog oticanja limfe iz ruke može doći do oticanja nadlaktice, podlaktice i šake. Ovo se češće događa posle ove operacije, a može biti provocirano nekim fizičkim radom. Isto tako, koža i meka tkiva one ruke sa čije strane je urađena operacija podložniji su infekciji, koja se relativno brzo i uspešno leči primenom antimikrobne terapije, ali posle ovakvih infekcija održava se otok koji se usporeno povlači.

Hemioterapija dovodi do neželjenih dejstava, najčešće reverzibilni delimični ili potpuni gubitak kose, pad broja belih krvnih zrnaca, u kom periodu je osoba osetljivija na infekciju, mučnina i povraćanje (danas postoje efikasni lekovi koji su namenjeni sprečavanju pojave ovih tegoba), zatvor ili proliv, bol u ustima sa ili bez pojave afti, kožni osip i drugo. Zračna terapija dojke i regionalnih limfnih čvorova se generalno dobro podnosi. Najčešće neželjeno dejstvo tokom zračenja je manje ili veće crvenilo kože, ponekad se razviju oštećenja površnog sloja kože sa vlaženjem, a tkivo dojke bubri. Međutim, nakon 6-8 nedelja od završetka zračne terapije dojke, ovakve promene se uglavnom povlače, a najčešće zaostane hiperpigmentacija kože.

Suportivno lečenje

 lecenjeOsim lečenja usmerenog na borbu protiv same maligne bolesti često je potrebno lekovima olakšati podnošenje simptoma bolesti, ali i smetnji koje se javljaju usled primljene terapije. Suportivno lečenje ublažava simptome osnovne bolesti, ali ne utiče na rast tumora ili ishod bolesti. Ono ima za cilj da se poboljša opšte stanje i svakodnevno funkcionisanje bolesnika.

Poremećaji krvi i kostne srži -  Efekti na kostnu srž su najčešća komplikacija hemioterapije. Smanjenje  broja crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) naziva se anemija, a manifestuje se brzim zamaranjem, zadihanošću pri svakom naporu, pospanošću i opštim osećajem slabosti. Smanjenje broja belih krvnih zrnaca (leukocita), a posebno jedne vrste, neutrofila, naziva se neutropenija. Neutropenija je često povezano s nastankom  infekcija (upala) zbog oslabljene odbrambene funkcije organizma. Infekcije mogu napredovati brzo, praćene temperaturom kao glavnim znakom bolesti. Infekcije nastale zbog takvog uzroka mogu biti i opasne po život. Zavisno od jačine nastale neutropenije, ona može biti i ograničavajući faktor u sprovođenju planiranog lečenja koji vodi smanjivanju doze i odgađanju hemioterapije.

Mučnina i povraćanje - Mučnina i povraćanje su neki od najčešćih i najneugodnijih simptoma i znakova kod  bolesnika obolelih od malignih bolesti, koji mogu dovesti do prekida unosa hrane , slabosti i dehidracije bolesnika. Bolesnicima je mučnina često teže podnošljiva od povraćanja. Mučnina i povraćanje se mogu javiti kao posledica same bolesti, npr. zbog crevne prepreke usled tumorske mase unutar creva, uznapredovale bolesti jetre, zatajivanja bubrega, poremećaja elektrolita, povećanog pritiska unutar lobanje ili kao posledica zračenja, zbog uzimanja nekih lekova , posebno onih protiv bolova, a najčešće kao posledica primanja hemioterapije. Različiti hemioterapijski protokoli imaju različitu sposobnost izazivanja mučnine i povraćanja. Takođe  žene i mladi , te osobe koje pate od bolesti putovanja imaju veću učestalost hemioterapijom izazvanog povraćanja. Mučnina i povraćanje s obzirom na vreme javljanja mogu biti:

  • Akutni (unutar 24 sata od primljene hemioterapije):
  • Odgođeni (1-5 dana nakon primljene hemioterapije)
  • Preuranjeni (unutar 24 h pre primene hemioterapije) - kod bolesnika koji su već primili nekoliko ciklusa hemioterapije za vreme kojih mučnina i povraćanje nisu bili dobro kontrolisani pa ih unapred očekuju
  • Prodorni i refraktorni (otporni) – javljaju se za vreme citostatske terapije usprkos i za vreme primene lekova protiv povraćanja.

Kostni događaji - Širenje u kost česta je komplikacija različitih vrsta tumora. Metastaze u kostima se razvijaju kod približno oko dve trećine bolesnica s rakom dojke, skoro svih  bolesnika s multiplim mijelomom te kod 15-40% bolesnika s drugim vrstama tumora kao što su rak pluća, bubrega ili debelog creva. Metastaze u kostima uzrokuju bol, mogu zbog razaranja kosti dovesti do njihovog preloma (tzv.patološki prelomi), mogu izazvati kompresiju pršljenova, kao i po život opasan poremećaj kalcijuma u serumu. Neretko ovakvi događaji za posledicu imaju nepokretnost bolesnika. Na koštane metastaze se može delovati zračenjem, hirurškim zahvatom i lekovima. Bol u kostima kao posledica metastaza u kostima za bolesnika predstavlja vrlo neugodan simptom bolesti koji često ne reaguje na uobičajeno lečenje zračenjem ili lekovima protiv bolova.

Moja priča

Prvi susret sa sumnjom na tešku bolest ili dijagnozom karcinoma nikome nije lak. Strah, neizvesnost, tuga, nemoć su samo neke od emocija kroz koja većina ljudi u takvoj situaciji prolaze. A posle toga, tek, počinje lečenje i borba. Važno je da znate da niste sami i da oko Vas ima ljudi koji prolaze kroz isto,  ali i mnogo onih koji su izašli iz ove borbe kao pobednici! Zato Vas ohrabrujemo da se raspitate o udruženjima pacijenata koja mogu da Vam budu podrška na putu na kom ste, da Vas saslušaju, podrže ili  da Vam pomognu da razumete svoju bolest kao i lečenje kroz koje prolazite. Ova udruženja su osnovali ljudi koji su prošli kroz borbu sa karcinomom, članovi njihovih porodica i njihovi prijatelji, zato što znaju koliko je teško biti sam sa bezbroj pitanja koja su bez odgovora. Oni najbolje znaju i mogu da razumeju kroz šta prolazite.  Zato ih potražite! 

 

Ženski centar “MILICA”

Pridružite se ženskom centru Milica: https://www.facebook.com/zenskicentar.milica/  www.milica.org.rs

 

 zenski centar milica

Udruženja građana Ženski centar “MILICA” iz Vrnjačke Banje je humanitarno, dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje osnovano 02.02.2010. godine na neodređeno vreme radi unapređenja položaja i kvaliteta života i zdravlja žena. U okviru udruženja je formiran Dnevni centar za pomoć i podršku obolelima od raka i njihovim porodicama. U okviru Dnevnog centra funkcionišu: Radionica duše, radionice tela, edukativne radionice.

Misija: Pružanje psihološke podrške obolelima od karcinoma i njihovim porodicama i pomoć pri prevazilaženju problema sa kojima se suočavaju oboleli tokom lečenja kao i edukacija stanovništva o važnosti prevencije i rane dijagnostike u borbi protiv karcinoma. Borba za kvalitetniju prevenciju i lečenje kao i život posle lečenja. Vizija: Edukacijom stanovništva razviti svest o važnosti redovnih preventivnih pregleda u cilju smanjenja smrtnosti od karcinoma a osnaživanjem obolelih kroz grupe samopomoći i psihološko kreativne radionice vratiti im osećaj korisnosti i samopoštovanja i time poboljšati kvalitet njihovog života.

 

Centar za borbu protiv raka - Sombor

Sve aktivnosti udruženja mogu se pratiti na web stranici www.sombor-cancer.org.rs

 

 centar zdravkaDruštvo za borbu protiv raka je dobrovoljno društveno-humanitarno, nevladino, neprofitno udruženje,  zdravstveno vaspitnog tipa, sa ciljem prevencije maligne bolesti kroz zdravstveno prosvećivanje stanovništva i ranu dijagnostiku, kao i unapređenje kvaliteta života lečenih kroz psihosocijalnu podršku. Društvo za borbu protiv raka postoji od 1969 godine, a poslednjih dvadeset godina posebnu pažnju usmerava na edukaciju populacije o prevenciji maligne bolesti kroz popularizaciju zdravih stilova života, redovnih pregleda kod lekara, akcije podrške nacionalnim skrinig programima, i unapređenju kvaliteta života osoba lečeniha od raka.

Sve aktivnosti se sprovode u CENTRU ZDRAVKA, prostorijama udruženja koje partnerski delimo sa Društvom za borbu protiv šećerne bolesti grada Sombora. U Centru Zdravka je organizovano svakodnevno dežurstvo volontera udruženja žene koje su pobedile malignu bolest, a korisnici mogu dobiti informacije na tel 025 44-00-44 tokom celog dana. U stručnom timu su  lekari, psiholozi, socijalni radnik, pravnik i nutricionista. Članice udruženja Milica Marinković, Biljana Benić i Đerđi Šarić su zabeležile 52 životne priče naših članova u knjizi “Živeti kao pre” koju je štampala i izdala Ljiljana Habjanović Djurović, a do sada doživela 5 izdanja. Knjiga je postavljena na portal “Biramo život”u elektronskoj formi. Društvo za borbu protiv raka Sombor je jedan od osnivača i članova NALOR (Nacionalne asocijacije lečenih od raka u Srbiji).

 

Srpski forum protiv raka dojke -Europa Dona Srbija

Sve aktivnosti udruženja mogu se pratiti na web stranici www.europadonna.org.rs

 

Srpski forum protiv raka dojke - Evropa Dona Srbija je osnovana decembra 2016. godine i krovna je organizacija za borbu protiv raka dojke u Republici Srbiji, 2017 postala je ravnopravna članica Europa Donna Koalicije čiji su članovi pojedinke/ci i organizacije iz 47 zemalja Evrope. Ciljevi osnivanja organizacije su da se poboljšaju uslovi edukacije žena o zdravlju dojki, značaju ranog otkrivanja i sprečavanja pojave raka dojke, zalaganju za poboljšanje kvaliteta lečenja i rehabilitacije obolelih kao i zagovaranje jednakih prava i mogućnosti lečenja za sve obolele u institucijama države i zdravstvenom sistemu.

Organizacija se zalaže i radi na:

Promovisanju i unapređivanju svesti žena o značaju zdravlja dojki i važnosti prevencije kroz redovne i periodične organizovane preglede.   Promovisanju i širenju  najnovijih informacija i znanja o  pravovremenom ranom otkrivanju raka dojke. Promovisanju dostupnosti savremenog lečenja i važnosti obezbeđivanja kvalitetne nege tokom i nakon lečenja uz poštovanje i uvažavanje prava i mogućnosti za sve obolele. Omogućavanju  da se svim ženama na razumljiv i detaljan način objasne predložene mogućnosti lečenja, učestvovanje u kliničkim istraživanjima i njihovo pravo na drugo mišljenje. Zalaganju za poštovanje principa jednakosti i dostupnosti zdravstvenih usluga svim obolelim od raka dojke. Ostvarivanju saradnje sa istim i sličnim organizacijama u zemlji, regionu i Evropi koja se bave zdravljem dojke i podrškom obolelima od raka dojke.

 

 

„BUDIMO ZAJEDNO“ - U Beogradu postoji udruženje „BUDIMO ZAJEDNO“.     www.budimozajedno.rs

JEFIMIJA” - U Užicu postoji savetovalište za žene “JEFIMIJA”.     http://savetovalistejefimija.rs

Literatura

Građa dojke i laktacija:

  1. Moffat DF, Going JJ. Three dimensional anatomy of complete duct systems in human breast: pathological and developmental implications. J Clin Pathol 1996;49:48.
  2. Parks AG. The micro-anatomy of the breast. Ann R Coll Surg Engl 1959;25:235. 
  3. Nathanson SD, Nachna DL, Gilman D, et al. Pathways of lymphatic drainage from the breast. Ann Surg Oncol 2001;8:837.
  4.  Vorherr H. The breast: morphology, physiology and lactation. New York: Academic Press, 1974.

Epidemiologija:

  1. Ferlay J, Bray E, Pisani P, Parkin DM. Globocan 2002. Cancer Incidence, Mortalitz and Prevalence Worldwide. IARC CancerBase No 5, version 2.0. IARC Press, Lyon 2004.
  2. Miljuš D, Vukićević A, Živković S. Incidencija i mortalitet od raka u centralnoj Srbiji 2004. Registar za rak u centralnoj Srbiji, Insititut za zaštitu zdravlja Srbije, Beograd 2008.
  3. Jovićević-Bekić A. Epidemiologija i prevencija raka dojke. U: Novine u dijagnostici i terapiji karcinoma dojke (drugo izmenjeno iozdanje). Nešković-Konstantinović Z, Borojević N, Vučković-Dekić Lj (eds). Monografija naučnih skupova AMN SLD, Serija B, 2(1):11-24. 
  4. Glass AG, Lacey JV Jr, Carreon JD, Hoover RN. Breast Cancer Incidence, 1980 – 2006: Combined Roles of Menopausal Hormone Therapy, Screening Mammography, and Estrogen Receptor Status. J Natl Cancer Inst 2007;99:1152–61.
  5. Umberto Veronesi, Peter Boyle, Aron Goldhirsch, Roberto Orecchia, Giuseppe Viale Breast cancer. Lancet 2005; 365:1727–41.
  6. Ries LAG, Eisner MP, Kosary CL, et al. SEER cancer statistics review, 1973–1999. Bethesda, MD: National Cancer Institute; 2002

Uzroci i faktori rizika:

  1. Veronesi U, Boyle P, Goldhirsch A, Orecchia R, Viale G. Breast cancer. Lancet 2005; 365:1727–41.
  2. King TA, Sakr R, Patil S, Gurevich I, Stempel M, Sampson M, Morrow M. Clinical management factors contribute to the decision for contralateral prophylactic mastectomy. J Clin Oncol 2011; DOI: 10.1200/JCO.2010.29.4041
  3. Venkitaraman R. Lobular neoplasia of the breast. The breast journal 2010, 16 (5):519-28.

Simptomi i rano otkrivanje:

  1. Smith RA, D'Orsi CJ. Screening for Breast Cancer. In: Diseases of the Breast, 3rd Edition. Harris, JR.; Lippman, ME.; Morrow M; Osborne CK (eds). Lippincott Williams & Wilkins, 2004.   
  2. Advisory Committee on Cancer Prevention. Recommendations on cancer screening in the European Union. European J of Cancer 36,2000: 1473-1478.
  3. Prevencija malignih bolesti. Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Radna grupa za izradu vodiča. Ministarstvo zdravlja republike Srbije, Beograd, 2005.

Dijagnoza:

  1. Nacionalni vodič kliničke prakse. Minimalne kliničke preporuke za dijagnozu, lečenje i praćenje primarnog I metastatskog carcinoma dojke. Ministarstvo republike Srbije, 2002.
  2. Brewster AM, Hortobagyi GN, Broglio KR, Kau S-W, Santa-Maria CA, Arun B, Buzdar AU, Booser DJ, Valero V, Bondy M, Esteva FJ. Residual Risk of Breast Cancer Recurrence 5 Years After Adjuvant Therapy. J Natl Cancer Inst 2008;100: 1179 – 1183.
  3. Schnitt SJ, Guidi AJ. Pathology of Invasive Breast Cancer, chapter 34. In: Diseases of the Breast, 3rd Edition. Harris, JR.; Lippman, ME.; Morrow M; Osborne CK (eds). Lippincott Williams & Wilkins, 2004.

HER2testiranje:

  1. Schnitt SJ, Guidi AJ. Pathology of Invasive Breast Cancer, chapter 34. In: Diseases of the Breast, 3rd Edition. Harris, JR.; Lippman, ME.; Morrow M; Osborne CK (eds). Lippincott Williams & Wilkins, 2004.

Lečenje:

  1. Kaufmann M, Morrow M, von Minckwitz G, Harris JR, and The Biedenkopf Expert Panel Members. Locoregional Treatment of Primary Breast Cancer Consensus Recommendations From an International Expert Panel. Cancer 2010;116:1184–91.
  2. NCCN Clinical Practice Guidelines in Oncology. V. I. 2010. www.nccn.org
  3. Goldhirsch A, Ingle JN, Gelber RD, Coates AS, Thurlimann B, Senn H-J & Panel members. Thresholds for therapies: highlights of the St Gallen International Expert Consensus on the Primary Therapy of Early Breast Cancer 2009. Ann Oncol 2009,20: 1319–1329. 
  4. Aebi S, Davidson T, Gruber G, Castiglione M. Primary breast cancer: ESMO clinical practice guidelines for diagnosis, treatment and follow-up. On behalf of the ESMO Guidelines Working Group. Ann Oncol 2010, 21(suppl 5):v9-v14.   
  5. Chia S, Bryce C, Gelmon K. The 2000 EBCTCG overview: a widening gap. Lancet 2005; 365:1665-6. 
  6. Early Breast Cancer Trialists’ Collaborative Group (EBCTCG). Effects of chemotherapy and hormonal therapy for early breast cancer on recurrence and 15-year survival: an overview of the randomised trials. Lancet 2005; 365:1687-717.
  7. Lewis JP. An Interpretation of the EBCTCG Data. Oncologist 2007; 12:505–9. 
  8. Beslija S, Bonneterre J, Burstein HJ, Cocquyt V, Gnant M, Heinemann V, Jassem J, Kostler WJ, Krainer M, Menard S, Petit T, Petruzelka L, Possinger K, Schmid P, Stadtmauer E, Stockler M, Van Belle S, Vogel C, Wilcken N, Wiltschke C, Zielinski CC & Zwierzina H for the Central European Cooperative Oncology Group (CECOG)Third consensus on medical treatment of metastatic breast cancer. Ann Oncol 2009,20:1771–85

Hormonska terapija i hemioterapija:

  1. American Cancer Society Website. Monoclonal antibody therapy. Accessed September 2, 2008.
  2. American Cancer Society Website. How does chemotherapy work? Accessed September 2, 2008.

Ciljano lečenje i biološki lekovi i Inhibicija angiogeneze:

  1. Bergers G, et al. Nat Rev Cancer 2002;3:401
  2. Ferrara N. Kidney Int  1999;56:794–814