Karcinom dojke

Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Građa i funkcija

karcinom dojkeGrađa dojke

Dojka kao organ počinje da se razvija u devojčica u pubertetu (10. do 12. godine života) kao posledica lučenja nekih hormona u mozgu. Ovi hormoni dovode do aktiviranja jajnika u kojima se sada luče ženski polni hormoni estrogen i progesteron, odgovorni za rast i sazrevanje dojke.

Dojka se sastoji iz kože, potkožnog tkiva i tkiva dojke u užem smislu, kao i krvnih i limfnih sudova.

Tkivo dojke u užem smislu se sastoji iz 15 do 20 delova žlezdanog tkiva kružno raspoređenih oko bradavice. Iz svakog ovog dela žlezdanog tkiva izlazi po jedan mlečni kanalić koji se međusobno spajaju, a u bradavici se otvara do 10 glavnih mlečnih kanala. Između manjih delova mlečne žlezde nalazi se masno i vezivno tkivo, živci, limfni i krvni sudovi.

Krvni sudovi (arterije i vene) granaju se iz većih krvnih sudova grudnog koša i služe da ishrane tkivo dojke, kao i da donesu hormone tokom menstrualnog ciklusa koji utiču na dešavanja u dojci, tipično dovodeći do „bubrenja” tkiva dojke u drugoj nedelji menstrualnog ciklusa.

Limfni sudovi služe da se višak tečnosti iz tkiva dojke, koja se stvara pri normalnom metabolizmu, odnese do vena i na taj način vrati u krvotok. Na tom putu nalaze se regionalni limfni čvorovi smešteni u pazušnoj jami sa iste strane, u koje se ulivaju limfni sudovi iz dojke. Regionalni limfni čvorovi smešteni su u tzv. tri sprata pazušne jame koji su omeđeni okolnim mišićima i kostima.  

Laktacija

Osnovna uloga dojke je da stvara mleko posle porođaja, što se naziva laktacija. Tokom svakog menstrualnog ciklusa pod dejstvom polnih hormona koji se luče u jajnicima dešavaju se promene u dojci koje dovode često do manjeg ili većeg osećaja „punoće” dojki pred menstruaciju. U toku trudnoće u sve većoj količini luči se i hormon prolaktin koji, u sadejstvu sa drugim hormonima, dovodi do uvećanja žlezdanog tkiva dojke pripremajući ga za stvaranje mleka.

Posle porođaja prvo se luči kolostrum, tečnost koja prethodi izlučivanju mleka, a koje stimuliše bebino sisanje. Dojenje je važno za bebu jer se u mleku nalaze sve hranljive materije potrebne za normalan rast i razvoj deteta. Istovremeno u mleku se nalaze supstance koje štite dete od štetnih agenasa, kao što je zaštita od infekcije. Danas se takođe smatra da dojenje predstavlja zaštitni faktor koji smanjuje rizik od nastanka raka dojke. 

U periodu posle nastupanja menopauze, kada se jajnici polako smanjuju i prestaju da luče ženske polne hormone, a menstruacije prestaju, tada se i žlezdano tkivo dojke postepeno zamenjuje masnim tkivom, dok se sistem mlečnih kanalića održava.

Literatura

  1. Moffat DF, Going JJ. Three dimensional anatomy of complete duct systems in human breast: pathological and developmental implications. J Clin Pathol 1996;49:48.

  2. Parks AG. The micro-anatomy of the breast. Ann R Coll Surg Engl 1959;25:235. 

  3. Nathanson SD, Nachna DL, Gilman D, et al. Pathways of lymphatic drainage from the breast. Ann Surg Oncol 2001;8:837.

  4.  Vorherr H. The breast: morphology, physiology and lactation. New York: Academic Press, 1974.