Skrining karcinoma (raka) jajnika
Razumevanje skrininga karcinoma
Skrining je važna metoda koja se koristi za otkrivanje potencijalnih znakova karcinoma u ranoj fazi, čak i pre nego što se pojave simptomi.
Univerzalni skrining, koji se naziva i masovni skrining ili skrining populacije, odnosi se na skrining pojedinaca u određenoj starosnoj grupi, bez obzira na njihove faktore rizika. S druge strane, selektivni skrining se usmerava na otkrivanje pojedinaca sa povećanim rizikom od razvoja karcinoma, kao što su oni sa porodičnom istorijom bolesti.
Skrining igra ključnu ulogu za otkrivanje karcinoma tokom njihovih ranih faza. Osnovni princip dobrog skrininga karcinoma je dobijanje vrednih informacija bez većeg rizika od štete. Skrining karcinoma potencijalno predstavlja rizik po zdravlje i trebalo bi da se primeni samo onda kada postoji medicinska indikacija.
Rak jajnika: Prepoznavanje tihih signala i značaj faktora rizika
Rak jajnika je često nazivan "tihim ubicom" jer njegovi rani simptomi mogu biti suptilni i lako se pomešaju sa uobičajenim stomačnim ili ginekološkim tegobama. Za razliku od raka grlića materice, za rak jajnika trenutno ne postoji opšte prihvaćen i efikasan program skrininga za žene bez simptoma. Zbog toga je ključno poznavanje faktora rizika i prepoznavanje upornih, novonastalih simptoma.
Zašto ne postoji standardizovani skrining?
Testovi koji se koriste za rano otkrivanje raka jajnika, kao što su transvaginalni ultrazvuk i tumor marker CA 125 , pokazali su se nedovoljno preciznim u masovnom skriningu. Oni mogu davati lažno pozitivne rezultate (ukazujući na rak iako ga nema) ili lažno negativne (propustiti rani karcinom). Zbog toga se ovi testovi koriste ciljano, prvenstveno kod žena koje već imaju simptome ili imaju izuzetno visok genetski rizik.
Simptomi koje ne treba ignorisati
Simptomi raka jajnika u ranoj fazi su nespecifični. Međutim, ako su uporni, novi i javljaju se više od 12 puta mesečno, trebalo bi da hitno posetite ginekologa.
Ključni simptomi uključuju:
Nadutost (osećaj punoće, čak i nakon malog obroka).
Bol u karlici ili abdomenu (donjem delu stomaka).
Poteškoće u ishrani (brz osećaj sitosti, gubitak apetita).
Učestalo mokrenje (ili hitna potreba za mokrenjem).
Faktori rizika i genetska predispozicija
Razumevanje sopstvenog rizika je od vitalnog značaja.
Neki od ključnih faktora rizika uključuju:
Starost: Rizik raste sa godinama, a najveći je kod žena nakon menopauze.
Porodična istorija: Najznačajniji faktor.
Prisustvo raka jajnika, dojke ili debelog creva kod bliskih srodnika (majka, sestra, tetka) značajno povećava rizik. Genetske mutacije: Mutacije na genima BRCA1 i BRCA2 dramatično povećavaju rizik. Žene sa ovim mutacijama često ulaze u visokorizični program praćenja.
Endometrioza: Žene sa ovim stanjem imaju blago povišen rizik.
Šta možete učiniti?
Redovne ginekološke kontrole: Ultrazvučni pregled je i dalje važan deo rutinske kontrole. Razgovor sa lekarom: Ako imate porodičnu istoriju raka dojke ili jajnika, razgovarajte sa svojim ginekologom o testiranju na BRCA mutacije i izradi plana nadzora.
Obratite pažnju na promene: Najvažnije je da obratite pažnju na svoje telo. Ukoliko primetite uporne, neuobičajene stomačne probleme, ne oklevajte da zatražite detaljan pregled. Rana dijagnoza, iako izazovna, i dalje nudi najveće šanse za uspešno lečenje raka jajnika.
Prednosti efikasnih skrining testova za karcinom
Prednosti skrininga karcinoma su velike i značajne.Neke od ključnih prednosti su:1,12
• Rano otkrivanje: Skrining omogućava identifikaciju karcinoma u njegovim najranijim fazama i omogućava da lečenje počne kada su šanse za uspešne ishode lečenja veće.
• Povećane stope preživljavanja: Rano otkrivanje putem skrininga može dovesti do efikasnijeg lečenja uz potencijalno poboljšanje stope preživljavanja osoba sa karcinomom.
• Personalizovana nega: Skrining pomaže pri identifikaciji pojedinaca sa većim rizikom od razvoja karcinoma i omogućava zdravstvenim radnicima da ponude personalizovane preventivne intervencije i praćenje.
• Smanjen intenzitet lečenja: Za karcinome koji su otkriveni u ranijoj fazi potrebne su manje agresivne i invazivne terapije od onih koje su potrebne za karcinom koji je otkriven u uznapredovalom stadijumu.
Skrining je od ključnog značaja za rano otkrivanje karcinoma kroz univerzalne ili selektivne pristupe. Obuhvata različite testove i procedure prilagođene specifičnim karcinomima. Praktično skrining testovi treba da obezbede opcije za lečenje ukoliko se otkrije karcinom, jasno objasne faktore rizika i edukuju pacijente o lažnо pozitivnim rezultatima.
Prednosti skrininga uključuju rano otkrivanje, povećanu stopu preživljavanja, personalizovanu negu i smanjeni intenzitet lečenja. Konsultovanje pružalaca zdravstvenih usluga je od suštinskog značaja za određivanje odgovarajućih protokola skrininga na osnovu individualnih okolnosti.
Reference
1. Cancer screening overview. (2020). National Cancer Institute. cancer.gov
2. Wilson JM, Jungner G (1968). Principles and Practice of Screening for Disease (PDF). Public Health Papers. Vol. 34. Geneva: World Health Organization.
3. Carr, B. T. (2018, November 29). Pros and cons of 18 medical tests. Consumer Reports. consumerreports.org
4. Coleman C. (2017). Early Detection and Screening for Breast Cancer. Seminars in oncology nursing, 33(2), 141–155. doi.org
5. Wood, D. E., Kazerooni, E. A., Baum, S., Eapen, G. A., Ettinger, D. S., Hou, L., Jackman, D. M., Klippenstein, D., Kumar, R., Lackner, R. P., Leard, L. E., Lennes, I. T., Leung, A. N., Makani, S., Massion, P. P., Mazzone, P. J., Merritt, R. E., Meyers, B. F., Midthun, D. E., . . . Hughes, M. (2018). Lung Cancer Screening, version 3.2018, NCCN Clinical Practice Guidelines in Oncology. Journal of the National Comprehensive Cancer Network, 16(4), 412–441. doi.org
6. Kornek, T., & Augustin, M. (2013). Skin cancer prevention. Journal der Deutschen Dermatologischen Gesellschaft = Journal of the German Society of Dermatology : JDDG, 11(4), 283–298. doi.org
7. Shao, S. H., Allen, B., Clement, J., Chung, G., Gao, J., Hubbell, E., ... & Tummala, M. (2023). Multi-cancer early detection test sensitivity for cancers with and without current population-level screening options. Tumori Journal, 109(3), 335-341.
8. Burra, P., Bretthauer, M., Buti Ferret, M., Dugic, A., Fracasso, P., & Leja, M. (2022). Digestive cancer screening across Europe.
9. Staples, J. N., & Duska, L. R. (2019). Cancer screening and prevention highlights in gynecologic cancer. Obstetrics and Gynecology Clinics, 46(1), 19-36.
10. Argiris, A., & Eng, C. (2004). Epidemiology, staging, and screening of head and neck cancer. Head and neck cancer, 15-60.
11. Leitzmann, M. F. (2011). Physical activity and genitourinary cancer prevention. Physical activity and cancer, 43-71.
12. Schiffman, J. D., Fisher, P. G., & Gibbs, P. (2015). Early detection of cancer: past, present, and future. American Society of Clinical Oncology educational book. American Society of Clinical Oncology. Annual Meeting, 57–65. https://doi.org/10.14694/EdBook_AM.2015.35.57
