Samo 7.000 koraka dnevno može smanjiti zdravstvene rizike

Veliko istraživanje sugeriše da hodanje od 7.000 koraka dnevno može biti dovoljno da poboljša vašu moždanu snagu i pomogne u zaštiti od niza različitih bolesti.

To bi mogao biti realniji cilj od 10.000 koraka, što se često smatra referentnim brojem koraka koje treba postići. Istraživanje, objavljeno u časopisu Lancet Public Health, otkrilo je da je ova brojka povezana sa smanjenim rizikom od ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući rak, demenciju i srčana oboljenja. Ovi nalazi bi mogli da podstaknu više ljudi da prate svoje korake kao praktičan način za poboljšanje svog zdravlja, kažu istraživači.

"Imamo tu percepciju da bi trebalo da pravimo 10.000 koraka dnevno“, kaže vodeća autorka dr Melodi Ding, „ali to nije zasnovano na dokazima“. Deset hiljada koraka je otprilike osam kilometara. Precizna udaljenost će biti različita za svakoga, varirajući u zavisnosti od dužine koraka koja zavisi od visine, pola i brzine hodanja, pri čemu brži hodači imaju tendenciju da prave duže korake. Brojka od 10.000 koraka može se pratiti do marketinške kampanje iz 1960-ih u Japanu. Uoči Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine, lansiran je brend pedometara pod nazivom manpo-kei, što se prevodi kao „merač 10.000 koraka“. Dr Ding kaže da je ova brojka „istrgnuta iz konteksta“ i postala nezvanična smernica, koju mnogi i dalje preporučuju. Studija Lanseta analizirala je prethodna istraživanja i podatke o zdravlju i aktivnosti više od 160.000 odraslih širom sveta. U poređenju sa onima koji su hodali 2.000 koraka dnevno, utvrđeno je da je 7.000 koraka povezano sa smanjenim rizikom od:

kardiovaskularne bolesti - smanjenje od 25%
rak - smanjenje od 6%
demencija - smanjenje od 38%
i depresija - smanjenje od 22%

Međutim, istraživači kažu da neke brojke mogu biti manje tačne od drugih, jer su izvučene iz malog broja istraživanja. Međutim njihov pregled sugeriše da je čak i skroman broj koraka od oko 4.000 koraka dnevno povezan sa boljim zdravljem u poređenju sa veoma niskom aktivnošću od samo 2.000 koraka dnevno. Za većinu zdravstvenih stanja, koristi su se uglavnom izjednačile nakon 7.000 koraka, ali postoje dodatne prednosti dužeg hodanja za zdravlje srce.

Džon Strajd kaže da prevazilazi ovaj kriterijum - često prelazi 16.000 koraka dnevno - rekao je za BBC da smatra da ne bi trebalo da se fokusiramo na brojeve. „Radi se o izlasku napolje i koristima za naše mentalno blagostanje koje su opipljive, ali ih nije tako lako kvantifikovati kao jednostavno brojanje koraka.“ Šezdesetčetvorogodišnjak je počeo da hoda svaki dan nakon što je doživeo srčani udar 2022. godine - inspirisan svojim tastom, koji je imao srčani udar u istim godinama. „Živim u ruralnom gradu u Dorsetu i obično šetam dobrih sat vremena ujutru. Ja sam jedina osoba koja šeta bez psa.“ Džon je rekao da je brojanje koraka na telefonu predstavljalo dobar izazov, kao i zdravstvene koristi: „Dostignete određeni nivo i pomislite, pa, mogu da nastavim da hodam.“

Džon Strajd kaže da često prelazi 16.000 koraka dnevno - rekao je za BBC da smatra da ne bi trebalo da se fokusiramo na brojeve. „Radi se o izlasku napolje i koristima za naše mentalno blagostanje koje su opipljive, ali ih nije tako lako kvantifikovati kao jednostavno brojanje koraka.“ Šezdesetčetvorogodišnjak je počeo da hoda svaki dan nakon što je doživeo srčani udar 2022. godine - inspirisan svojim tastom, koji je imao srčani udar u istim godinama. „Živim u ruralnom gradu u Dorsetu i obično šetam dobrih sat vremena ujutru. Ja sam jedina osoba koja šeta bez psa.“ Džon je rekao da je brojanje koraka na telefonu predstavljalo dobar izazov, kao i zdravstvene koristi: „Dostignete određeni nivo i pomislite, pa, mogu da nastavim da hodam.“

Većina smernica za vežbanje fokusira se na vreme provedeno u fizičkoj aktivnosti, a ne na broj koraka. Na primer, Svetska zdravstvena organizacija kaže da odrasli treba da rade najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti ili 75 minuta energične aerobne aktivnosti svake nedelje. Dr Ding kaže da ovaj savet ponekad može biti teško razumljiv ljudima, ali trenutne smernice i dalje služe važnoj svrsi. „Postoje ljudi koji plivaju, voze bicikl ili imaju fizički invaliditet koji im ne dozvoljava da prave korake“, objašnjava ona. Ali ona kaže da bi preporuka o broju koraka koje ljudi treba da preduzmu mogla biti uključena kao „dodatak“. Dr Danijel Bejli, stručnjak za sedentarno ponašanje i zdravlje sa Univerziteta Brunel u Londonu, kaže da studija dovodi u pitanje „mit“ da je 10.000 koraka dnevno neophodno. Dok je 10.000 koraka pogodan cilj za one koji su aktivniji, on kaže da bi 5.000 do 7.000 moglo biti „realniji i dostižniji cilj“ za druge. Dr Endru Skot, viši predavač kliničke fiziologije vežbanja na Univerzitetu u Portsmutu, slaže se da tačan broj nije važan. On kaže da je „više uvek bolje“ i da ljudi ne bi trebalo previše da brinu o postizanju određenog cilja, posebno danima kada je aktivnost ograničena.

Azim Madžid, lekar opšte prakse i profesor na Imperijal koledžu u Londonu, kaže da bi za starije osobe ili osobe sa hroničnim zdravstvenim problemima manji broj koraka i dalje bio koristan. „Hodanje je generalno aktivnost sa malim naporom“, ljudima sa srčanim bolestima, artritisom ili hroničnim bolestima pluća može biti teže. Ali on kaže da čak i obavljanje kućnih poslova „poput usisavanja ili baštovanstva“ može biti deo svakodnevne fizičke aktivnosti.

Vest preuzeta sa BBC: https://www.bbc.com/news/articles/cx238lgy3pwo