“Spavajuće” ćelije raka u plućima mogu da budu aktivirane prisustvom virusa COVID ili gripa

Upala izazvana respiratornim infekcijama izgleda da je ključni okidač, pokazuje studija na miševima

U plućima nekih preživelih od raka dojke skrivene su tumorske ćelije koje mogu ostati uspavane decenijama - sve dok jednog dana ne izazovu recidiv. Sada, eksperimenti na miševima pokazuju da se ove ćelije mogu probuditi iz sna uobičajenim respiratornim bolestima poput COVID-19 ili gripa.

Nalazi, objavljeni u časopisu Nature 30. jula, izgleda da se proširuju i na ljude: podaci od hiljade ispitanika pokazuju da je infekcija korona virusom SARS-CoV-2 povezana sa skoro dvostrukim povećanjem smrtnih slučajeva povezanih sa rakom, što verovatno pomaže u objašnjenju zašto su stope smrtnosti od raka porasle tokom pandemije COVID-19.

Rezultati su „zaista prilično dramatični“, kaže Džejms DeGregori, biolog za rak na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kolorado u Aurori i jedan od autora studije. „Respiratorne virusne infekcije nisu samo probudile ćelije“, kaže on: one su takođe uzrokovale njihovo razmnožavanje „u velikom broju“.

Razlozi za buđenje

Istraživači su uočili uspavane ćelije raka, odvojene od početnog tumora, koje se kriju u tkivima kao što je koštana srž kod ljudi u remisiji raka dojke, prostate i kože, između ostalog. Ove ćelije su preteča metastaza i predstavljaju problem, čak i kod preživelih od ovih karcinoma.

Na primer, kod oko jedne četvrtine preživelih od raka dojke, takve ćelije mogu izazvati recidiv i metastazirati. DeGregori i njegove kolege su se pitali da li akutna upala izazvana respiratornom infekcijom može reaktivirati i uspavane ćelije raka. Da bi ovo testirali, istraživači su genetski modifikovali miševe da razviju tumore dojke slične onima kod ljudi i da poseju uspavane ćelije tumora u drugim tkivima, uključujući pluća.

Zatim su zarazili životinje ili SARS-CoV-2 ili gripom. Naučnici već dugo pokušavaju da otkriju šta pokreće ove ćelije da se ponovo probude. Prethodni radovi su ukazivali na hroničnu upalu kao krivca, poput onih nastalih pušenjem i starenjem.

U roku od nekoliko dana od infekcije, uspavane ćelije raka u plućima miševa su se ubrzale, proliferisale i formirale metastatske lezije. Ali istraživači su otkrili da to nisu direktno uzrokovali patogeni: to je bio ključni imuni molekul nazvan interleukin-6 (IL-6), koji pomaže i pojačava imuni odgovor organizma na pretnje stranih tela.

To su potvrdili modifikovanjem miševa tako da nemaju IL-6. Kod ovih životinja, uspavane ćelije raka se nisu razmnožavale ni približno tako brzo. Oko dve nedelje nakon što su istraživači inficirali miševe, ćelije su ponovo postale uspavane.

To znači da infekcije ne izazivaju direktno rak, ali povećavaju verovatnoću da će buduća pretnja, bilo da je u pitanju infekcija ili genetska mutacija, ponovo aktivirati rak, kaže DeGregori. Ipak, to nije kraj priče. Istraživači su primetili da, iako je IL-6 bio neophodan za buđenje ćelija raka, drugi ključni imuni igrač, nazvan pomoćna T ćelija, štitio je ćelije raka od drugih odbrambenih mehanizama imunog sistema. „Zaista nas je iznenadilo kada smo otkrili da ove ćelije raka na neki način “okreću” imuni sistem u svoju korist – umesto da ih napadne, on ih zapravo štiti,“ objašnjava DeGregori.

Podaci o populaciji u bankama podataka kao što je UK Biobank pomogli su da se potvrde nalazi studije kod ljudi: povećani rizik od smrti povezane sa rakom kod onih koji su pozitivno testirani na COVID-19 bio je najizraženiji u mesecima neposredno nakon infekcije, što odražava brzu proliferaciju ponovo probuđenih ćelija raka primećenih kod miševa.

Virusi i hronične bolesti

Veliki broj radova povezuje hroničnu upalu izazvanu patogenima sa naizgled nepovezanim zdravstvenim stanjima. Na primer, infekcija uobičajenim Epštajn-Barovim virusom povećava rizik od razvoja multiple skleroze. Ali ovo je prva studija koja pokazuje vezu između akutne upale izazvane patogenima i raka, kaže Akiko Ivasaki, imunolog na Medicinskom fakultetu Yale School of Medicine in New Haven, Connecticut.

Potvrda ove veze mogla bi dovesti do novih tretmana i preporuka za preživele od raka, kaže Mikala Egeblad, biolog za rak na Medicinskom fakultetu Johns Hopkins School of Medicine in Baltimore, MarylandNa primer, lekari su koristili tretmane usmerene na IL-6 kako bi smanjili upalu kod ljudi sa teškim oblikom COVID-19. Buduća istraživanja treba da istraže efikasnost takvih lekova u sprečavanju ponovnog raka, kaže ona.

Dok naučnici ne dobiju više odgovora, preživelima od raka se preporučuje da preduzmu dodatne mere predostrožnosti kako bi izbegli respiratorne infekcije i da razmotre vakcinaciju protiv patogena kao što su SARS-CoV-2 i virus gripa, kaže DeGregori.

Vest preuzeta sa; https://www.nature.com/articles/d41586-025-02420-1