Autor teksta Sara Novakov
Svetski izveštaji iz godine u godinu pokazuju da sve više ljudi oboleva od različitih oblika karcinoma, uz šta mladi postaju sve osetljivija grupa koja podleže takozvanoj "bolesti 21. veka". Ipak, ono što i dalje ostaje nepoznanica jeste kako je i zbog čega ova podmukla bolest u tolikoj meri uzela maha, pre svega kada je reč o populaciji mlađoj od 50 godina.
U jednoj već višededecenijskoj potrazi naučnika za odgovorom na pitanje koji je to glavni krivac za nastanak i razvoj razarajuće sile koja svake godine odnese više miliona ljudskih života širom planete, gradio se čitav niz potencijalnih razloga, koji do danas zadržavaju tek status pretpostavki. Ipak, čini se da se upravo jedna od tih brojnih mogućnosti nametnula kao vodeći faktor rizika za pojavu raka kod mlađeg stanovništva. Tako je, na osnovu lične prakse i nekoliko studija, američki onkolog Nikolas De Vito kao glavni uzrok zabrinjavajuće statistike današnjice podvukao ishranu, na prvom mestu - konzumaciju prerađene hrane.
Prema izveštaju Američkog društva za rak (ACS) i Međunarodne agencije za istraživanje o tumorima (IARC) objavljenom početkom aprila 2024. godine, procenjeno je da je u 2022. godini bilo oko 20 miliona novodijagnostikovanih slučajeva širom sveta, dok je 9,7 miliona pacijenata preminulo od posledica malignih bolesti. U izveštaju se predviđa da će do 2050. godine, broj obolelih porasti na oko 35 miliona. Ipak, kada su u pitanju mladi ljudi, statistika stručnjake naročito zabrinjava. Naime, novo istraživanje Global kancer observatori (GLOBOCAN) pokazuje da će se u periodu od 2019. do 2030. godine broj obolelih od malignih bolesti u svetu u starosnoj grupi između 35 i 50 godina povećati i za 30 procenata.
U razgovoru za NIN, onkološkinja Jelena Jevtović napominje da je u pitanju globalni trend porasta obolevanja sve mlađih pacijanata od karcinoma. Tačan uzrok se još uvek ne zna, premda određena hrana jeste nešto što bi se moglo podvesti pod moguće razloge za razvitak bolesti.
"Rade se ispitivanja, ali velike pretpostavke su to da hrana i okolina, kao i izmenjen način života u ogromnoj meri utiču na nastanak tumora, zajedno sa porastom incidencija gojaznosti, kao jednim od vodećih faktora rizika pored pušenja, alkoholizma, unošenja sve više rafinisane hrane i prerađevina. Svakako, još uvek nije dokazano da hrana ima toliki uticaj, iako jeste jedna od pretpostavki i faktora rizika na koje se sumnja", počinje Jevtović.
Ona objašnjava da ipak nijednom od poznatih karcinoma do sada nije utvrđen precizan uzročnik.
"Zna se da je pušenje jedan od faktora rizika za razvitak karcinoma pluća, za nastanak nekih digestivnih tumora. Međutim, ne možemo tvrditi ni za jedan tumor koji mu je tačan uzrok. Hrana, odnosno emulgatori i konzervansi koji se koriste u preradi hrane, odnosno u obradi, takođe i neke hemikalije, mikroplastika mogu se posmatrati opasnim, međutim ništa nije dokazano, i sve je još uvek na nivou pretpostavki", navodi naša sagovornica.
Jevtović naglašava da je zbog pomerenih starosnih granica trenutno najučestaliji karcinom dojke kod žena mlađih od 40, ali i da je na globalnom nivou sve više obolelih od karcinoma debelog creva. Razlog ovakve statistike bi se, imajući sve prethodno na umu, mogao shvatiti 'jednostavno' kao moderan način života, i sve što kao takav sa sobom nosi.
"Za karcinom debelog creva se ranije smatralo da je bolest starijih osoba, ipak sve je veći broj pacijenata koji su mlađi od 40 godina, a nekad čak mlađi i od 30. Danas takođe vidimo da su u porastu karcinomi pankreasa, ne samo kod mladih, već i kod osoba oko 50 godina, što pre nije bio baš takav slučaj. Postoje globalne studije koje prate starosno doba pacijenata. Primetno je da mladi sve češće obolevaju od 1990-ih godina do sada, dakle poslednjih 30 godina, uz pretpostavku da na to utiče izmenjen način života. Ranije se obrađena hrana nije u tolikoj meri koristila, bilo je manje raznoraznih dodataka ishrani. Takođe je bila manja upotreba alkohola i cigareta. Ovome treba dodati i psihoemotivni stres - ubrzan način života i previše obaveza, uz manjak fizičke aktivnosti. Na kraju krajeva, sve to može da utiče", objašnjava Jevtović.
Da hrana jeste nužan, ali nikako dovoljan uslov za razvoj malignih bolesti smatra i Milica Pešić, studentkinja biohemije hrane na doktorskim studijama na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
"Od lošeg vazduha, stresa, ili hrane koja je previše prerađena, u našem organizmu stvaraju se molekuli kojima se tada otcepi jedan elektron čime nastaju slobodni radikali. Oni idu i ruše sve druge molekule i dolazi do narušavanja ćelijskih struktura i mutacija DNK ćelija. Takvi slobodni radikali nastaju nezdravim načinom života. Ipak, kada naš organizam ima dovoljno antioksidanasa, koji se nalaze najpre u voću i povrću, onda ti molekuli iz hrane na neki način blokiraju delovanje 'zlih' molekula. Zato je bitno da imamo malo slobodnih radikala, a puno antioksidanasa", počinje Pešić za NIN.
Ona dodaje da sve nosi energiju, pa tako postoji određena talasna dužina koja ima takvu jačinu da nam napravi potpuni poremećaj u organizmu. "Zato naše emotivno, duhovno stanje i život koji vodimo izuzetno utiče i na same molekule i kako će se oni ponašati u ćeliji. Naravno, to jeste dug proces, ali takođe važan", kaže ona. Pešić navodi da treba voditi računa, ali da preterana opsesija zdravljem takođe nije dobra, s obzirom da ne postoji nijedna namirnica koja je u potpunosti zdrava, ili ona koja to s druge strane nije.
"Za čokoladu često čujemo da je nezdrava jer ima šećera – ipak ona se pravi od kakaa koji je pun antioksidanasa. Ako neko ide previše u krajnost da je nešto sigurno dobro ili je sigurno loše, to je potpuno pogrešan pristup. Činjenica je da ćete verovatno imati holesterol ili povećan rizik od kancera ako jedete roštilj i pomfrit svakog dana, jer se u previše prženoj hrani nalaze kancerogena jedinjenja. Tu su svakako i slatkiši, što jeste neka osnova, ali ne znači da ne treba povremeno pojesti. Sve je ujedno i otrov i lek. Ko hoće da sačuva zdravlje, treba da jede više voća i povrća i hranu koja u sebi zadrži više antioksidansa – crna čokolada i crveno voće, kafa, te da u organizam unosi vitamine i minerale", ističe naša sagovornica.
Ona dodaje da je u izvesnom smislu najlakše problem pripisati hrani, imajući u vidu da je najopipljivija, ali da se time stvara samo još veći problem. "Upravo je taj preveliki akcenat na hrani negde doveo i do kontraefekta – ljudi više ne znaju šta da jedu i nisu u stanju da spreme neki elementaran obrok. Ono što je problem jeste neadekvatna svest o hrani. Takođe, ako je zemlja zagađena, vazduh, voda, kako ljudi mogu da očekuju da budu potpuno zdravi? Treba jesti voće i povrće, ali se onda postavlja pitanje koje voće i povrće - šta se nalazi i koji teški metali su u tom zemljištu, ko je radio statistiku zemljišta, kakva je voda, koliko kancerogenih komponenata ima u vazduhu koji udišemo.. Nije sve toliko jednostavno, ali je zato bitno praviti balans", zaključuje Pešić.
Tekst je preuzet sa websajta NIN